Plesnivost klipa kukuruza je oboljenje koje predstavlja najveći problem u proizvodnji i skladištenju kukuruza. Problem počinje u polju, a završava se u skladištu. . Najčešći uzročnici plesnivosti klipova kukuruza su gljive (Aspergillus, Fusarium, Penicilium, Cladosporium) koje proizvode mikotoksine.
U poslednje vreme plesnivost se povremeno javlja u jačem intenzitetu, u koševima, s prosečnim štetama oko 10%. Indirektni gubici mogu biti još veći, jer se i u slabije zaraženim zrnima formiraju mikotoksini, koji izazivaju oboljenje domaćih životinja. Plesnivosti klipa javljaju se krajem vegetacije u polju i tokom čuvanja na uskladištenom kukuruzu. Simptomi se nejednako ispoljavaju, jer ovu bolest prouzrokuje veći broj gljivica. Osim toga česte su i mešane infekcije od nekoliko gljiva, naročito u neuslovnim skladištima.
Ovo oboljenje uglavnom prouzrokuju gljive roda Fusarium. Tu razlikujemo F. graminearum koja prouzrokuje ružičastu plesnivost i zahvata vršni deo i osnovu ili ceo klip gde slepljuje svilu i komušinu za klip i F. moniliforme koja za razliku od prethodne zahvata pojedinačna zrna ili grupe zrna i ima miceliju belo – krem boje. Često truljenje počinje na oštećenim zrnima od strane insekata.
Česte kiše u periodu mlečne i voštane zrelosti kukuruza, zakašnjenje u sazrevanju, količine azota u zemljištu, vlažnost klipa u vreme berbe, vlažno i toplo vreme bez vetra nakon skladištenja kukuruza pogoduju razvoju ove bolesti.
Plesnivost klipa kukuruza i mere zaštite
Prouzrokovači ove bolesti su saprofiti i nalaze se svuda. U slučaju suše, vitalnost biljaka opada , i javlja se masovna pojava ružičaste plesnivosti klipa naročito kod onih hibrida koji su netolerantni na sušu. U skladištima ako se skladišti kukuruz sa visokim procentom vlage javlja se ružičasta trulež. Tome doprinose i blage zime, bez jačih mrazeva, vetrova. Bela plesnivost se ređe javlja u polju a češće u skladištima individualnih proizvođača ili kao mešana infekcija.
Ova bolest prouzrokuje velike štete na polju ali još veće u skladištima individualnih proizvođača. Plesnivost izaziva direktne i indirektne štete. Direktna šteta je što jače zaraženi klipovi odbacuju i ne koriste za stočnu ishranu a indirektna što se stoka hranjena lakše zaraženim zrnima izlaže dejstvu mikotoksina koji izazivaju oboljenje stoke.
Da ne bi došlo do jače pojave ružičaste plesnivosti treba gajiti otporne hibride, sejati kukuruz u najpovoljnijim uslovima i roku za dati hibrid, voditi računa prilikom skladištenja da kukuruz ima optimalni procenat vlage i da su uslovi skladištenja dobri naročito ako je jesen topla i kišovita, sa malo vetra. Ako se skladišti kukuruz sa povećanim sadržajem vlage, treba postaviti tunele za produvavanje ili omogućiti prirodno provetravanje skladišta. Jako zaražene klipove u polju i skladištu treba odstraniti.
spec. ing. polj. Gordana Cvetković
agroinfotel