Odgoj prasadi najvažnija faza u tovljenju svinja

Odgoj prasadi je jedna od najkritičnih, a ekonomsko gledano I najvažnija faza u svinjarsku proizvodnju. Propusti načinjeni u ovaj period nemogu se nadoknaditi u sledećem periodu. Da bi smo dobili što veči broj kvalitetnih prasadi po leglu,trebamo obratiti pažnju na ishranu I negu krmače naročito u drugoj polovini suprasnosti pa do četvrte nedelje posle prašenja. Osnovni cilj je da da dovoljno kvalitetnog mleka za prasad I da što manje smanji telesnu masu. U suprotno njeno naredno leglo će biti manje I slabijeg kvaliteta. Da bi smo, izbegli veće gubitke telesne težine I problem sa plodnosti, trebamo normirati dnevni obrok na osnovu uzdružne I produktivne potrebe. Svinji sa 12 prasadi potrebna je dnevna količina hrane oko osam kilograma (osnova 1,5-2kg + 0,5-0,6kg po prasad).

Prasad u periodu od rođenja pa do prelaska u tovilišta su najosetljivija I tada doživljavaju najveće promene I stresove. Stresni agensi u odgoju prasadi svrstani su u nekoliko grupa:

I   grupa toplota (hladnoća),promaja, neodgovarajuća svetlost, hladan pod, vazduh I sl.

II   grupa prenaseljenost, formiranje nove grupe, preseljavanje isl.

III grupa veterinarske intervencije (kastriranje,aplikacija lekova,uzimanje krvi isl)

IV grupa nepravilna I nekvalitetna ishrana Iz ovih razloga su naročito prvi dani po rođenju i posle zalučenja veoma značajni u svinjarsku proizvodnju.

Odgoj prasadi najvažnija faza u tovljenju svinja

Odgoj prasadi se sprovodi u nekoliko perioda:

• odgoj prasad na sisi ( 0-4 nedelje uzrasti),
• odgoj zalučene prasadi(4-6,7 nedelje uzrasta), i
• završni (7-10,11 nedelje uzrasta)

Najkritičniji period u odgoju prasadi je tokom prašenja i u prvih nekoliko dana nakon prašenja. Od ukupnog uginuća u odgoju i tovu, čak 80% gubitka nastaje u ovom vremenskom period. Najčešći uzroci uginuča prasadi su: prignječenje, gladovanje prasadi, mala telesna masa pri porodu,zarazne bolesti (proliv,upala pluća, i sl) i zakržljala prasad. Prasilište treba biti prostorno dobro očišćeno i dezinfikovano, krmača obično oprasi onoliko prasadi koliko ima sisa. Po rođenju prasad treba očistiti naročito nos i usta zbog prodora vazduha do pluća. Pupčana vrpca se najčešće sama prekine, ako nije onda je sami presecamo na 4-5cm od stomaka uz dezinfekciju jodom. Treba im omogućiti da što pre posisaju majčino mleko-kolostrum, samim tim unose prve količine antitela kojim formiraju pasivni imunitet (otpornost na spoljašne uticaje), a kasnije na osnovu pasivnog grade aktivni imunitet.

Početkom prašenja kolostrum sadrži najviše antitela, vremenom taj broj se brzo smanjuje tako da za šest sati ima upola manje količine antitela u sebi. Isto tako smanjuje se sposobnost sluzokože tankog creva novooprasene prasadi za usvajanje antitela iz kolostruma.

Ukoliko krmača oprasi više prasadi od sise, višak se podmeće krmači koja se prasila u isti dan, ali tek kad popije majčino mleko. Ukoliko za to nepostoji mogučnost onda se puštaju da sisaju u dve grupe i to 7-8 puta dnevno. Po pravilu slabija se doje na prve sise jer one imaju više mleka (zbog ujednačenja). Prvog dana života seku im se zubi (očnjaci) a može i rep.

Zbog nedostatka vitamin I gvožđa u mleku, prasad se vitaminiziraju drugog ili trećeg dana ( fedeks,AD3E, evitaselen isl.). U prvoj nedelji se obeležavaju, a kastriranje se uglavnom vrši 2-3 nedelje nakon prašenja a može i  5-7  dana po rođenju ukoliko testisi nemaju neku anomaliju. U boksu je neophodno postaviti pojilicu kako bi se prasad navikla da piju vodu.

Osnovna hrana u prve dve nedelje za prasad je mleko koje zadovoljava njihove potrebe u energiju i hranjive materije. Od 8-9 dana uzrasta daje im se predstarter u tragovima ( manja količina), kako bi hrana uvek bila sveža i čista. Novooprasena prasad nemaju svoju termoregulaciju, zato dodatnim zagrevanjem treba obezbediti temperaturu u prasilištu oko 32C. Odbijanje prasadi je izuzetno stresno i ostavlja posledice. Cilj je neutralisati posledice i smanjiti stres. Prasad treba odbiti sa 28 dana starosti (25-32dana), sa 6 i više kilograma (prosek 7-8kg). Prasad nakon odbijanje treba još 2-3 dana koristiti predstarter. Prasad su u vreme odbijanja naviknuta da kozumiraju krmne smeše. U periodu od 4-6 nedelje uzrasta koriste starter, a u periodu od 7-11,12 nedelje grover za ishranu. Ovaj period karakteriše veoma intezivan prirast u kratkom vremenskom periodu uz mali utošak hrane po jedinici prirasta. Brzi prirast (za 50-55dana prasad uvećaju svoju masu za 4-5 puta) iziskuje visokokvalitetne krmne smeše hranjiva biljnog i mineralnog porekla.

Odgoj prasadi može biti

• jednofazni I
• dvofazni.

Jednofazni odgoj prasadi je je manje raširen, celokupni odgoj se odvija u boksevima za prašenje, iz kojih se samo izvodi svinja. To je za prasad povoljnije naročito u zdravstveno pogledu. Međutim zbog cene koštanja bokseva za prašenje jednofazni odgoj postaje skuplji manje prihvatljiv za širu praksu.

Dvofazni je standardniji I zastupljeniji .Prasad se po zalučenju (posle 4 nedelja) odnose u posebne prostorije koje su podešene za grupni odgoj. Ovde se formiraju grupe sa 30-40 prasadi na osnovu veličine I pola,sa ciljem da te grupe budu ujednačenije. Boksevi za odgoj mogu biti sa rešetkastom i punom podlogom. Odgoj sa prostirkom (duboka prostirka) je manje zastupljen uglavnom na gazdinstvima gde ima dosta prostirke I više radne snage. Rešetkast može biti potpun I delimično rešetkast. Najpovoljniji je boks sa delimično rešetkastim podom, gde puni deo ima podno grejanje, gde izvor toplote može biti električna energija ili topla voda. Rešetkasti podovi su najrašireniji u uglavnom su od PVC materijala. Ovakvi podovi su topli, dugotrajni I lako se čiste. Postoje još I podovi od betona, žica I sl.