PARADAJZ ĐUBRENJE I MERE NEGE – Intenzitet usvajanja kao i potrebe u hranjivima zavise od rasta i razvoja. Mlada biljka zahteva 3-5 puta više hranjiva posebno fosfora u odnosu na odraslu biljku. Zato se fosfornim đubrivom prihranjuje u prvim fazama, nakon primanja biljaka( 7-10 dana nakon rasađivanja).
Na osnovu planiranog prinosa, tipa proizvodnje i bogatstva zemljišta mineralna ishrana mora biti izbalansirana, jer u protivnom dolazi do antagonizma u usvajanju jona i pada prinosa.
Obilna ishrana azotom potencira vegetativni porast, kasnije je cvetanje i sazrevanje, a može dovesti i do opadanja cvetova. Nedostatak azota ima za posledicu slab razvoj biljke, manji prinos i loš kvalitet ploda. Azotna đubriva se dodaju sa porastom vegetativne mase.
Fosforna đubriva utiču na povećanje prinosa i ranije stasavanje ploda, a najviše na oplodnju i razvoj korenovog sistema.
Kalijum utiče na povećanje otpornosti biljaka na bolesti, vodni režim biljaka, plodovi su čvršći i duže se čuvaju. Kalijumom se prihranjuje u drugom delu vegetacije, sa porastom i zrenjem plodova.
U intenzivnoj proizvodnji visoki prinosi i dobar kvalitet plodova postiže se korišćenjem lako rastvorljivih đubriva. Proizvođači ovih đubriva imaju formulacije koje se koriste kao osnovno đubrenje, formulacije za folijarnu prihranu i prihranu preko sistema kap po kap.
Fiziološki poremećaji se javljaju kao posledica temperatutnog ili vodnog stresa. Zelena kragna na plodu se javlja zbog visoke temperature i nedovoljnog usvajanja kalijuma, prvenstveno kod plodova izloženih suncu.Trulež vrha ploda najčešće je fiziološki poremećaj i nastaje zbog nedostatka usvajanja kalcijuma( iako ga ponekad ima u zemljištu) usled suše. Sprečava se održavanjem vodnog režima, đubrenjem kalcijumom i izbegavanje preterane bujnosti. Šupljikljvost ploda posledica je nedostatka svetlosti i ekstremnih temperatura.
Paradajz đubrenje i nega daju obilan urod
Opšte mere nege paradajza obuhvataju međurednu obradu, navodnjavanje, ogrtanje i zaštitu od bolesti i štetočina.
Međuredna obrada je značajna zbog održavanja strukture zemljišta, a obezbeđuje normalan rast korena a to znači i cele biljke. Međuredna obrada se izvodi posle zalivanja sve dok je moguće ući u redove.
Ogrtanje ne treba izvoditi ako se paradajz ne zaliva, jer se ovom merom povećava površina isparavanja oko biljke, što dovodi do znatnijeg gubitka vode iz zemljišta.
Visoki prinosi paradajza se ostvaruju samo u slučaju navodnjavanja. Paradajz zahteva vlažnost od 70-80% PVK. Norma zalivanja zavisi od rasta i razvoja. Kao rasad ima manje zahteve za vodom od drugih vrsta povrća.
Prvo zalivanje se obavlja nakon rasađivanja, drugo popunjavanjem prazni mesta. Posle primanja biljke se manje zalivaju zbog ukorenjavanja. U fazi formiranja cvetnih zametaka do pojave prvih plodova poželjnlj je niža vlažnost zemljišta. I u tehnološkoj zrelosti preobilna vlažnost zemljišta dovodi do pucanja plodova. Najbolje zalivanje je sistemom kap po kap. U toku proizvodnje neophodno je uz pravilnu primenu agrotehničkih mera pridržavati se i njihovog rasporeda. Najpre se usev prihranjuje, zatim zaliva i na kraju međuredno obrađuje.
Savetodavac za povrtarstvo
dipl. inž. Mira Miljković
agroinfotel