U poslednjih nekoliko godina visokožbunasta američka borovnica predstavlja sve traženije delikatesno voće. Svetsko tržište je nedovoljno svabdeveno ovim voćem, pa je i interesovanje za gajenje borovnica u Srbiji sve veće. Procenjuje se da trenutno u našoj zemlji ima oko 100 hektara zasada. Želimo da upoznamo naše čitaoce sa tehnologijom gajenja ove voćne vrste, jer smatramo da će korisno poslužiti svima, posebno početnicima u zahtevnoj ali vrlo isplativoj proizvodnji borovnica.
Odabir i priprema zemljišta
Najprikladnija su duboka, rastresita, plodna zemljišta (sa 7-10% humusa) i – što je posebno važno i što borovnicu izdvaja od drugih voćnih vrsta- izuzetno kisela zemljišta sa pH vrednošću od 4,3 do 5,5. Ta kiselost zemljišta mora se redovno kontrolisati, jer svako odstupanje pH vrednosti od optimalne veoma se brzo uočava na biljci. Kisela reakcija zemljišta može se povećavati ili smanjivati dodavanjem fiziološki alkalnih ili kiselih đubriva. Veća kiselost postiže se đubrenjem fiziološki kiselim đubrivima, i to unošenjem sulfata gvožđa, u toku zimskog perioda, i amonijum sulfata ili zelene galice u toku vegetacije, koje služe i za prihranjivanje biljke. Kalcifikacija je neophodna na ekstremno kiselim zemljištima i za tu meru (mada se to retko dešava) najčešće se koriste mleveni krečnjak i živi kreč.
Korenov sistem borovnice je veoma plitak i veoma male usisne moći, što ovu biljku čine veoma osetljivom na ekstremno prisustvo ili odsustvo vlage. Stoga je neophodno da se o tome vodi računa pri izboru odgovarajućeg zemljišta za zasad. To znači da se zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda ne mogu koristiti za gajenje borovnica.
Zbog činjenice da će zasad borovnice ostati na istom mestu najmanje dvadeset godina, kao i zbog visokih početnih ulaganja, greške načinjene u početku, tj. prilikom podizanja zasada, praktično su nedopustive. Zbog toga pripremu zemljišta treba početi godinu dana pre sadnje. U Srbiji su najpogodnija šumska zemljišta bogata tresetom, gajnjače, deluvijumi u podnožju brda, višegodišnje prirodne livade i pašnjaci. Korov, ukoliko ga ima, obavezno se mora ukloniti. To se najbolje postiže kombinacijom agrotehničkih mera, plevljenjem i upotrebom herbicida.
Sadnja borovnice
Borovnica se može saditi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja ima niz prednosti, od kojih su najznačajnije dve:
1) sadnice se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnom količinom vlage,
2) biljke imaju raniji početak vegetacije i brže se razvijaju.
Preporučuje se da pravac redova prilikom sadnje bude sever-jug, kako bi se svetlost iskoristila na najbolji mogući način. Uobičajeno je da rastojanje između redova bude 3m, a između sadnica u redu 1,2 do 1.5 m. Na osnovu ovih podataka jasno je da je za jedan hektar potrebno 2.200 i 2.700 sadnica. Gustina sadnje zavisi i od načina na koji se obezbeđuje adekvatno oprašivanje konkretne sorte. Oprašivanje borovnica je najuspešnije kada se dve sorte sličnog vremena cvetanja posade u naizmeničnim redovima na čitavoj površini zasada. Borovnica se sadi u rovove, u jame ili na bankovima.
Sadnja u rovove
– Prvi korak je obeležavanje pravca redova. Nakon toga pristupa se otvaranju brazda, dubine do 30 cm, u koje se unosi strugotina od četinara do polovine dubine. Posle toga obeležava se i priprema svako sadno mesto posebno, a dalji postupak je isti kao i kod sadnje u jame.
Sadnja u jame
– Na dno se postavlja slama do visine 2-3 centimetara, a zatim strugotina od četinara, pomešana sa dobro zgorelim stajnjakom, do polovine visine jame. Ova smesa se dobro sabije nakon čega se na nju dodaje rastresita zemlja na koju se postavlja sadnica. Zatim se sadno mesto dopuni do vrha sa strugotinom pomešanom sa što rastresitijom zemljom. Na udaljenosti 5-6 cm od sadnice, u vidu prstena, dodaje se po 15-20 grama NPK đubriva. Na kraju sadnje, na površini zemljišta formira se banak (leja) od strugotine visine 10 cm.
Sadnja na bankovima
– Na zemljištima boljeg kvaliteta, sadnice borovnice mogu se postaviti na bankove, uz zastiranje polietilenskom folijom. Prilikom ovakve sadnje, mašina za pravljenje bankova u jednom prohodu postavlja i folije i creva za zalivanje. Poželjno je da bankovi budu što veće visine.
Nega i zaštita zasada borovnice
Najznačajnija mera u prvoj godini je suzbijanje korova, što se postiže okopavanjem i ručnim plevljenjem. Suzbijanje korova, uz redovno navodnjavanje i zaštitu od bolesti i štetočina, jedina je mera koja se primenjuje u prvoj godini. S druge strane, nega zasada u rodu obuhvata više agrotehničkih mera.
Đubrenje zasada je jedna od najvažnijih mera, jer je za postizanje visokih i stabilnih prinosa neophodno redovno đubrenje mineralnim đubrivima. Naravno, pri tome se mora voditi računa da se ne poremeti pH vrednost zemljišta. Krajem maja prve godine nakon sadnje potrebno je svaku sadnicu prihraniti sa 20-40 g KAN-a ili amonijum-sulfata, i to na rastojanje 30 cm od sadnice. Kada zasadi postignu pun rod, đubre se uglavnom kompleksnim đubrivima, najčešće NPK.
Održavanje zemljišta najčešće se postiže tako što se u međuredni prostor seje travna smeša i kasnije samo redovno kosi trava.
Mulčiranje podrazumeva zastiranje rednog prostora u zasadu različitim materijalima. U upotrebi su najčešće čamova kora, bukova kora, strugotine, iglice četinara i sl. Sprovodi se tako što se na sloj strugotine debljine 5-10 cm dodaje kora četinara.
Rezidba borovnice nema intenzivan karakter, kao kod većine drugih voćnih vrsta. Ipak, pošto većina sorti ima sklonost da prerodi, nameće se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta rezidbom. Kod sorti sa tendencijom poleganja bočnih izdanaka potrebno je da se one uklone, dok je kod sorti sa vertikalnim izdancima neophodno proređivanje rodnih grana unutar žbuna.
Unošenje pčelinjih društava ili bumbara u zasad borovnice izuzetno je korisna mera. Insekti (pčele i bumbari) opraše 80-100% cvetova, što je, u odnosu na prirodno oprašivanje, neuporedivo više. Pored toga, značajno je bolja i oplodnja, što rezultira krupnijim i sočnijim plodovima. Osnova za navedenu tvrdnju je poznata činjenica da je polen borovnice težak i lepljiv, a pčele i bumbari (za razliku od vetra) mogu da ga odnesu sa antera i skupe u velikim količinama. Košnice sa pčelama ili kutije sa bumbarima postavljaju se u zasad kada se pojavi 5% cvetova (najviše 25%) i ostavljaju se u zasadu sve dok krunični listići ne počnu da opadaju. Postavljaju se, po pravilu, u zaštićenom prostoru, a prednji deo košnice okreće se ka istoku. U uslovima Srbije je dovoljno rasporediti 3-4 jaka društva po jednom hektaru zasada borovnice. Navodnjavanju kao neophodnoj meri u plantažnom gajenju borovnica mora se posvetiti posebna pažnja. Pored obezbeđenja dovoljne količine vode, mora se voditi računa i o njenom kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadržaju gvožđa. Potrebne su česte provere pH vrednosti vode da ne bi došlo do promene kiselosti supstrata na kojima se borovnica gaji. Optimalna zasićenost supstrata u kome se borovnica gaji iznosi minimum 50% od maksimalnog kapaciteta zemljišta za vodu, što se najlakše kontroliše postavljanjem tenziometara u zasadu. Praktična iskustva govore da potrebe za vodom u godini sadnje iznosi 25-30 l vode dnevno na 10 m reda. Ova količina se odnosi na ukupnu vodu (padavine i navodnjavanje) i godišnje se povećava za 20% do momenta postizanja pune rodnosti zasada. U zavisnosti od fenofaze razvoja, dnevne količine vode variraju i veće su u period formiranja i razvoja i tokom berbe. Visoka koncentracija pojedinih elemenata u vodi za zalivanje, pored ostalog, može negativno uticati i na kvalitet plodova. Najkvalitetniji način zalivanja se obezbeđuje sistemom ‘’kap po kap’’. Upotrebom ovog sistema najracionalnije se koristi voda, biljke se ne kvase po površini lišća čime se smanjuje opasnost od nastajanja i prenošenja bolesti. Posebna pogodnost se ogleda u činjenici da se pomoću „dozatora” kroz sistem zajedno sa vodom mogu dodavati količine lako rastvorljivih đubriva.
Okvir:
Slaba rezidba izvodi se prve tri godine, a potom, takođe svake godine, izvodi se umerena rezidba. Ona se sastoji u detaljnijem čišćenju i proređivanju žbunja, kako bi se obnavljao rodni potencijal. Rezidbu treba što više redukovati na nekoliko jačih rezova radi uštede radne snage, pri čemu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bočne grane. Povijene bočne izdanke takođe treba ukloniti. Kod sorti koje imaju sitniji plod preporučuje se skraćivanje jednogodišnjih grančica koje donose od na 3-5 pupoljaka radi povećanja krupnoće ploda. Jačina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grančici, što zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba obaviti posle prestanka opasnosti od poznih prolećnih mrazeva, mada se može obaviti u svako doba, od opadanja lišća do završetka cvetanja, ukoliko je potrebno.
Agrobiznis