BOLESTI korenastog povrća – Najznačajnije bolesti korenastog povrća (mrkva, celer, peršun). Crna pegavost mrkve (Alternaria radicina). Zbog poleganja i propadanja klijanaca,kao i truleži korena u polju i skladištu,ovo je ekonomski značajan patogen ove familije biljaka. Biljke inficirane u fazi klijanja izumiru pre nicanja. Biljke zaražene nakon nicanja požute, a lišće nekrotira. Na korenu mrkve izaziva crnu trulež.
Mere zaštite podrazumevaju plodored i uklanjanje biljnih ostataka i dezinfekciju semena.
Siva pegavost lista celera (Septoria apiicola)
Može pričiniti značajne štete jer dovodi do izumiranja lišća i smanjenog porasta korena.Štetnost je posebno izražena u klijalištima gde u slučaju ranih infekcija izaziva uginuće mladih biljaka. Početni simptomi bolesti na razvijenom lišću su u vidu sitnih hlorotičnih pega. U okviru njih tkivo nekrotira i postaje mrko, sa mrkocrvenim rubom i hlorotičnim oreolom. Pege su okruglastog ili nepravilnog oblika, sitne 2-3 mm ili krupne do 10 mm, a spajanjem postaju veće, zahvataju celu površinu, naročito donjih listova.
Najvažnije preventivne mere su dezinfekcija semena i plodored. Primena fungicida je preventivna ili pri pojavi prvih simptoma. Za ovu namenu mogu se primeniti fungicidi na bazi cirama.
BOLESTI korenastog povrća tokom sezone
Crna pegavost ili palež lišća mrkve (Alternaria dauci)
Zbog sušenja i propadanja lisne mase smanjen je prinos korena,a u semenskoj proizvodnji i prinos semena.Na obolelom lišću nastaju lokalne pege,tamnomrke boje, nepravilnog oblika, najčešće na ivici lista. Pege se vremenom uvećavaju, uvećava se i njihov broj i pokrivaju veliki deo lisne mase. Lisne peteljke mogu biti prstenasto zahvaćene pa se list suši.
Važne mere za kontrolu i suzbijanje ove bolesti su plodored u trajanju od dve do tri godine, uklanjanje biljnih ostataka i dezinfekcija semena. Pre poručuju se i hemijske mere zaštite, a za tu namenu treba koristiti fungicid Quadris
Pepelnica (Erysiphe heraclei)
Pri uslovima povoljnim za razvoj patogena štete mogu biti velike zbog sušenja i propadanja većeg dela lisne mase. Simptomi oboljenja se ispoljavaju na listovima i lisnim drškama u vidu bele brašnaste prevlake na licu i naličju listova. Inficirani listovi zadržavaju zelenu boju, ubrzo postaju hlorotični i na kraju može doći do nekroze.
Uništavanje žetvenih ostataka ili njihovo duboko zaoravanje i primena plodoreda su važne mere kontrole ovog prouzrokovača bolesti.
Od fungicida se može koristiti Quadris.
agrotelinfo