Dodatci silaže – Bakterije i enzimi

Dodaci, koji mogu biti različitih hemijskih, fizičkih i fizioloških karakteristika, po potrebi dodaju se pripremljenoj masi za siliranje, da bi poboljšali fermentaciju, očuvali i povećali kvalitet silaže, smanjili gubitak hranljivih materija i ujedno poboljšali ukus,miris i druga svojstva silaže. Oni se mogu upotrebljavati kao prirodna-ugljenohidratna hraniva, ili se koriste na bazi prirodnih ili sintetičkih jedinjenja kao što su bakterijsko- enzimski inokulanti, neproteinska azotna jedinjenja (NPN), sredstva za veštačko zakišeljavanje, a sve ušestalije i adsorbensi toksina, minerali i drugi manje značajni dodaci.

Mlečnokiselinske bakterije i enzimi

 Biljkama koje se teško siliraju kao što su razne vrsta trava i leguminoza gde spadaju i deteline, lucerka, soja, grašak ali i one biljke na čiji sastav i rast je uticala suša siliraju se dodatkom sojeva mlečno-kiselinskih bakterija i enzima.Mlečno-kiselinske bakterije (iz rodova Lactobacillus, Streptococcus i Pedicoccus) podstiču fermentaciju ugljenih hidrata, odnosno ubrzavaju pretvaranje šećera iz biljaka u mlečnu i sirćetnu kiselinu čime se brzo smanjuje pH silirane mase sa 6 – 7 na 3,8 – 4,2 i sredina postaje dovoljno kisela što je neophodno za proces siliranja. U procesu siliranja glavni proizvod mikrobiološke aktivnosti je mlečna kiselina koja predstavlja poželjan i potreban konzervans u silaži.

Enzimi i bakterije kao dodaci silaži

Potrebno je znati da postoje dva tipa mlečne fermentacije i to su homofermentativni   i  heterofermentativni  tip, a  zasnivaju se na aktivnostima istoimenih sojeva bakterija koje omogućavaju stvaranje mlečne kiseline.

1./ Homofermentativne bakterije mlečne kiseline su poželjnije, jer fermentišu složene šećere (glukozu i fruktozu)  i pretvaraju u mlečnu kiselinu. Nasuprot njima,

2./ heterofermentativne bakterije mlečne kiseline su manje efikasne jer fermentacijom pomenutih  šećera pored manjeg dela mlečne kiseline, dobija se i sirćetna kiselina, ali i ne poželjni  etil-alkohol  i ugljen dioksid.

Smanjenje pH vrednosti,  odnosno uspostavljanje kisele sredine je brže pri radu homofermentativnih bakterija, jer se stvara više mlečne kiseline, koja se javlja sa koncentracijom do 2% u silo masi  što omogućava inhibiciju svih štetnih mikroorganizama. Na bazi pomenutih tipova fermentacija, postoje i mikrobiološki inokulanti različitog sastava.

Savremeni komercijalni aditivi u vidu mikrobioloških inokulanata  predstavljaju preparate mlečnih  bakterija,same ili u kombinaciji sa celulitičkim enzimima. U procesu fermentacije,visoki nivo mlečne kiseline je vrlo poželjan jer omogućava kiselu sredinu koja se dejstvom ovih kiserlina vrlo brzo uspostavlja, ali pokazuje i znatne nedoststke jer je slabog antifungalnog  karatera, odnosno nema sposo- bnost sprečavanja pojave gljivica, kao i  kvasaca i plesni u siliranoj masi.

Za razliku od mlečne, sirćetna i propionska kiselina koje se stvatraju u hetero – fermentativnom tipu, svojim prisustvom onemogoućavaju procese  formiranje štetnih aerobnih mikroorganizama. Pri odabiru vrste mikrobioloških inokulanata pri siliranju treba posebnu pažnju posvetiti cilju koji određeni inokulant treba da doprinese. Imajući u vidu predhodno istaknuto,preporučljivo je izabrati inokulant koji  ima kombinaciju oba tipa bakterija mlečne kiseline. Enzimi su supstance proteinske prirode i obavljaju hidrolizu strukturnih ugljenih hidrata (u vodi teško rastvorljivih)i na taj način obezbeđuju dodatne količine šećera za potrebe mlečno kiselinskog vrenja biljaka koje se zbog nedostatka lako rastvorljivih  ugljenih hidrata teško siliraju. U ovu grupu ubrajau se celulaza, hemicelulaza, pentozanaza, amilaza i dr. Prednost ovih inokulanata  je, dakle, što  doprinose stvaranju većih količina šećera koji lako i brzo fermentišu u mlečnu kiselinu i skraćuju proces fermentacije. Njihovim dejstvom na proces, silaža počinje ranije da se koristi. Pored primarnih prednosti, ovi aditivi doprinose smanjenju razgradnje  proteina i stvaranja neproteinskog azota. Utrvđeno je da su  ekološki bezbedni. Zbog efikasnijeg konzervisanja silažne mase vodeći proizvođači  proizvode  mikro-biološke aditive sa izrazito visokom koncentracijom bakterija  mlečnih kiselina. Njihovom upotrebom omogućava se siliranje 10 t zelene mase sa 10 g aditiva, čime minimalno opterećuju cenu silaže. Apliciraju  se jednostavno pomoću priručnih prskalica koje se primenjuju u voćarstvu i ratarstvu. Silaže pripremljene uz dodatak bakterijsko-enzimsih inokulanata, zbog efikasnijeg i bržeg procesa fermentacije mogu se koristiti znatno ranije od netretirane silo-mase, već posle 2-3 nedelje po završetku siliranja.

Dragoljub Krajnović dipl.ing

 PSSS Padinska Skela