1.Koji je najisplatljiviji obim proizvodnje ?
2.Koju veličinu utrošaka faktora proizvodnje (semena, đubriva,…) treba da bi se ostvario što veći profit
3.Na koji način iskombinovati linije proizvodnje zarad maksimalnog profita
Na ova i ostala značajna pitanja treba da odgovori proizvodna funkcija, sa kojom utvrđujemo povećanje dodatnog rezultata proizvodnje koji se može ostvariti povećanjem dodatno utrošenih elemenata proizvodnje. U svetu pa i kod nas (bar na državnim fakultetima) razrađeni su brojni ekonomski modeli i tehnike sa kojima se veoma efikasno i precizno mogu utvrditi efekti raznih kombinacija faktora proizvodnje i utvrditi ekonomski efekti njihove primene u poljoprivrednoj proizvodnji.
Određeni obim proizvodnje u poljoprivredi je pre svega posledica uticaja brojnih faktora koji deliju u procesu reprodukcije poljoprivrednih proizvoda, i njih ćemo obeležiti sa x1, x2, x3,…xn.. Svaki poljoprivrednik koji hoće ozbiljno da se bavi poljoprivredom mora dobro da uoči razliku između fiksnih i varijabilnih troškova, i da mu je fokus uvek na odnosu rezultata i utrošaka(troškova). Ako rezultate proizvodnje označimo sa Y, tada je on u zavisnosti od utošaka pojedninih faktora proizvodnje i izgleda ovako
Y = F ( x1,X2,X3,x4,….,xn )
Ovako izražena proizvodnja pokazuje maksimano moguće količinu proizvoda Y koja se može proizvesti sa datim nivoom ulaganja proizvodnih faktora. Pri ulaganju određenog faktora proizvodnje nastaju različiti ulazno-izlazni odnosi. Odnosno između utrošaka jednog varijabilnog faktora i količine proizvoda može da se izrazi u obliku: konstantno rastuće, progresivno rastuće povećanje i degresivno opadajuće povećanje. Najčešći oblik linije kojom se predstavlja odnos između prinosa i ulaganja faktora proizvodnje se ispoljava kao kombinacija progresivnog i degresivnog prinosa. I to bi izgledalo ovako :
Pri povećanju utrošaka faktora proizvodnje prinos brže raste od ulaganja faktora a sa daljim povećanjem utrošaka faktora proizvodnje prinos raste al sporije nego što je povećanje ulaganja, da bi na kraju prinos čak i opadao zbog preteranog nivoa faktora proizvodnje.
Veoma važnu ulogu imaju ekonoske kategorije kao što su : ukupna proizvodnja, granična proizvodnja i prosečna proizvodnja. Pod graničnom proizvodnjom podrazumevamo povećanje proizvodnje koje je rezultat povećanja promenjljivog dela utrošaka faktora proizvodnje.
Prosečna proizvodnja Y/X jeste odnos između ukupne proizvodnje Y i ukupnog obima varijabilnih utrošaka faktora proizvodnje X. Sve dok je granićna proizvodnja (Y) veća od prosečne (Y/X), prosečna proizvodnja se povećava pod dejstvom varijabilnog faktora, nakon tačke preseka granične i prosečne proizvodnje (max dobit po jedinici) prosečna proizvodnja počinje da opada.
PRIMER 1– Proizvodnja pšenice na istim parcelama približno istog kvaliteta uz promenu-povećanje azotnog đubriva, pri čemu su ostala ulaganja nepromenjena.
| Količina N (kg/ha)
(X1) |
Prinos pšenice (kg/ha)
(Y) |
Granični prinos | Prosečan prinos
Y/X1 |
| 0 | 3143 | – | 0,00 |
| 20 | 3602 | 22,95 | 180,10 |
| 40 | 3979 | 18,90 | 99,50 |
| 60 | 4265 | 14,30 | 71,10 |
| 80 | 4461 | 9,8 | 55,70 |
| 100 | 4565 | 5,20 | 45,60 |
| 120 | 4579 | 0,70 | 38,10 |
| 140 | 4502 | -3,90 | 32,10 |
Primer 2 – Promena priozvodnje pšenice usled promene količine semena.
nastaviće se ……
Poljo-Klub
