AGROEKONOMIST – Ekonomika – Funkcija proizvodnje

poljo klub 2

1.Koji je najisplatljiviji obim proizvodnje ?

2.Koju veličinu utrošaka faktora proizvodnje (semena, đubriva,…) treba da bi se ostvario što veći profit

3.Na koji način iskombinovati linije proizvodnje zarad maksimalnog profita

Na ova i ostala značajna pitanja treba da odgovori proizvodna funkcija, sa kojom utvrđujemo povećanje dodatnog rezultata proizvodnje koji se može ostvariti povećanjem dodatno utrošenih elemenata proizvodnje. U svetu pa i kod nas (bar na državnim fakultetima) razrađeni su brojni ekonomski modeli i tehnike sa kojima se veoma efikasno i precizno mogu utvrditi efekti raznih kombinacija faktora proizvodnje i utvrditi ekonomski efekti njihove primene u poljoprivrednoj proizvodnji.

Određeni obim proizvodnje u poljoprivredi je pre svega posledica uticaja brojnih faktora koji deliju u procesu reprodukcije poljoprivrednih proizvoda, i njih ćemo obeležiti sa x1, x2, x3,…xn.. Svaki poljoprivrednik koji hoće ozbiljno da se bavi poljoprivredom mora dobro da uoči razliku između fiksnih i varijabilnih troškova, i da mu je fokus uvek na odnosu rezultata i utrošaka(troškova). Ako rezultate proizvodnje označimo sa Y, tada je on u zavisnosti od utošaka pojedninih faktora proizvodnje i izgleda ovako

Y = F ( x1,X2,X3,x4,….,xn )

Ovako izražena proizvodnja pokazuje maksimano moguće količinu proizvoda Y koja se može proizvesti sa datim nivoom ulaganja proizvodnih faktora. Pri ulaganju određenog faktora proizvodnje nastaju različiti ulazno-izlazni odnosi.  Odnosno između utrošaka jednog varijabilnog faktora i količine proizvoda može da se izrazi u obliku:  konstantno rastuće, progresivno rastuće povećanje i degresivno opadajuće povećanje.  Najčešći oblik linije kojom se predstavlja odnos između prinosa i ulaganja faktora proizvodnje se ispoljava kao kombinacija progresivnog i degresivnog prinosa. I to bi izgledalo ovako :

funkcija

Pri povećanju utrošaka faktora proizvodnje prinos brže raste od ulaganja faktora a sa daljim povećanjem utrošaka faktora proizvodnje prinos raste al sporije nego što je povećanje ulaganja, da bi na kraju prinos čak i opadao zbog preteranog nivoa faktora proizvodnje.

Veoma važnu ulogu imaju ekonoske kategorije kao što su : ukupna proizvodnja, granična proizvodnja i prosečna proizvodnja. Pod graničnom proizvodnjom podrazumevamo povećanje proizvodnje koje je rezultat povećanja promenjljivog dela utrošaka faktora proizvodnje.

Prosečna proizvodnja Y/X jeste odnos između ukupne proizvodnje Y  i ukupnog obima varijabilnih utrošaka faktora proizvodnje X.  Sve dok je granićna proizvodnja (Y) veća od prosečne (Y/X), prosečna proizvodnja se povećava pod dejstvom varijabilnog faktora, nakon tačke preseka granične i prosečne proizvodnje (max dobit po jedinici) prosečna proizvodnja počinje da opada.

PRIMER 1– Proizvodnja pšenice na istim parcelama približno istog kvaliteta uz promenu-povećanje azotnog đubriva, pri čemu su ostala ulaganja nepromenjena.

Količina N (kg/ha)

(X1)

Prinos pšenice (kg/ha)

(Y)

Granični prinos Prosečan prinos

Y/X1

0 3143 0,00
20 3602 22,95 180,10
40 3979 18,90 99,50
60 4265 14,30 71,10
80 4461 9,8 55,70
100 4565 5,20 45,60
120 4579 0,70 38,10
140 4502 -3,90 32,10

djubrivo 2

 

 

Primer 2 – Promena priozvodnje pšenice usled promene količine semena.

djubrivo tabela

seme

nastaviće se ……

 

Poljo-Klub

 

 

 

 

min

Leave a Reply