Žilogriz opasnost za voćnjake širom Srbije

Žilogriz – “Odmaranje zemljišta” je najznačajnija mera zaštite protiv žilogriza. Obzirom na ciklus razvoja ove opasne štetočine, ne treba podizati zasade voća, posle krčenja starih zasada, najmanje 3 godine. Može se pojaviti u MARTU !! –  kao IMAGO.  Žilogriz je izuzetno opasna štetočina, koja napada uglavnom koštičavo voće, najviše višnju i trešnju, a zatim kajsiju, breskvu, šljivu i badem. Štete se manifestuju kao sušenje i propadanje pojedinačnih stabala ili celih zasada.

Žilogriz opasnost za voćnjake širom Srbije

Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Jaja su mlečno bela,ovalna (1-1,5 mm). Larva je bledo žute boje bez nogu, topuzastog izgleda,tj. najšira je u području prvog grudnog segmenta, a onda se naglo sužava prema kraju tela. Kada odraste, može biti dugačka oko 7 cm. Žilogriz prezimi kao imago ili kao larva. Imago se može pojaviti već u martu na okolnim korovskim biljkama, a nakon listanja voćaka prelazi na njih.

Jedno vreme se hrani grizući koru mladih grana, lišće i lisne drške, a onda dolazi do kopuliranja, nakon čega ženka polaže jaja (jun-avgust,oko 200 do 600 kom.) na donji deo stabla, u blizini korenovog vrata ili u zemlju oko stabla. 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do piljenja larvi koje se kreću prema korenu gde se ubušuju. Bušeći hodnike prelaze iz tanjih u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo ispod ili iznad površine zemlje.Razviće larve traje jednu do dve godine. Iz rano odložanih jaja odrasli oblik se razvije već iduće godine, dok se iz kasnije odloženih jaja odrasli javljaju nakon dve godine.

U jednoj voćki može se naći 10-15 i više larvi. Posle 12-14 meseci razvija se imago. Znaci napada uočavaju se obično tek pošto larve pričine određenu štetu. Sušenje počinje na vršnom delu voćke. Jedan od prvih simptoma je smanjena lisna površina, odnosno sitniji listići, a ako i dođe do oplodnje, formirani plodovi su sitni. Napadnuta stabla se postepeno suše i na kraju potpuno propadaju. Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja. Suzbijanje žilogriza je veoma teško, jer veći deo života štetočina provodi u drvetu.

Moraju se sprovoditii sve mere iz sistema integralne zaštite:

– Odmaranje zemljišta (ne podizati voćnjak na parceli na kojoj je prethodno iskrčen voćnjak najmanje 3-5 godina)

– Češća površinska obrada i navodnjavanje voćnjaka (utiče na smanjenje broja ubušenih larvi)

– Sakupljanje odraslih jedinki trešenjem stabla i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijh boja) u koje treba usuti malo voćnog soka (doprinosi smanjenju populacije)

– Sprečavanje ženki da odlože jaja u neposrednu blizinu voćaka, odnosno prizemni deo stabla (donji deo stabla i zemljište oko njega može se prekriti crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem ili se preko nje stavi PVC mreža); skupa metoda

– Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala; rupu nakon vađenja istretirati zemljišnim insekticidom

– Hemijske mere koriste se za suzbijanje odraslih štetočina u vreme njihove ishrane,primenom preparata: Confidor, Volley, Mospilan, Actara, Difos ili nekog drugog insekticida koji ima slično delovanje

– polovinom jula meseca (kod šljive je to na primer kada se ova voćna vrsta tretira protiv druge generacije šljivinog smotavaca, u vreme početka promene boje ploda).

– primena zemljišnih insekticida u otvorene jamiće za sadnju pri podizanju novih zasada, kao i za vreme prvih godina razvoja voćaka u vreme odlaganja jaja u junu, tretiranjem zemljista 30 cm (za sadnice) ili do 1 m u prečniku oko stabla (za mlade voćke) uz inkorporaciju u gornji sloj tla;

Kada se larva ubuši u korenov vrat, ne mogu se primeniti efikasne mere zaštite.

Branivoje Anđelić

PSSS Kragujevac