Vino – njegovo čuvanje, faze zrenja, odležavanje

Vino – faze zrenja, odležavanje. Širenje vinske kulture veoma je značajno za civilizovano i produhovljeno uživanje u vinu. Čovek je još od davnina naučio da od grožda pravi dobro vino. Koreni proizvodnje vina najverovatnije potiču iz Persije. Egipćani, Feničani, Grci i Rimljanisu voleli jaka, puna vina sa velikim sadržajem alkohola koje su morali razbla živati vodom. U bibliji vino se spominje 521 put. Dionizije u Grčkoj i Bahus u Rimu bili su bogovi vina. Od prastarih, mitoloških vremena moć vina da uzvisi čoveka, da mu podari vedrinu i dar govorenja činili su ga u očima ljudi pićem bogova. Ljudi su voleli da privire u svet božanskih pića pa je vino često otvaralo put do ženskih srca, ali uz božansku kapljicu su objavljivani i ratovi i sklapana primirja. Vinom se proslavlja rođenje, obeležavaju uspesi, ali ono nije samo piće radosti jer se njime ispraća i na poslednji put. Vino je bilo i ostalo cenjeno piće mnogih civilizacija.

  Jedan Francuz je rekao: Sve mode prolaze samo vino ostaje.

Način čuvanja vina

Nakon izvesnog vremena odležavanja vina u tankovima ili buradima koje zavisi od tipa vina koje se želi dobiti, vino se flašira, a fine fizičke i hemijske karakteristike se nastavljaju polako razvijati u boci. Flaširano vino zahteva posebne uslove za čuvanje.

Vino – njegovo čuvanje, faze zrenja, odležavanje

Dobar podrum za čuvanje flaširanog vina mora ispunjavati sledeće zahteve:

1. podrum mora biti mračan jer to pozitivno doprinosi dugom i harmonicnom starenju vina,

2. boce moraju biti postavljene u horizontalni položaj kako bi se sprečilo isušivanje zapušača što bi uslovilo opasan kontakt vina sa vazduhom. U horizontalnom položaju zapušac (pluta) je natopljen vinom, čime se pojava isušivanja sprečava,

3. temperatura čuvanja vina je 11° C (idealna) mada može da se kreće i do 14° C. Najvažnije je sprečiti variranje temperature koja ubrzava neželjeno starenje vina. Vino ne trpi fizičke šokove kao što su nagle promene temperature,

4. vlažnost vazduha u podrumu je od izuzetne važnosti jer direktno utiče na kvalitet zapušača; najbolja vlažnost je između 65% i 80% koja sprečava isušivanje zapušača sa jedne strane, a sa druge strane ova vlažnost ne oštećuje etikete na bocama,

5. podrum za čuvanje vina mora imati čist miris,

6. podrum mora biti tiho mesto, bez vibracija ili drugih fizičkih šokova koji bi štetili harmoničnom starenju vina.

U toku odležavanja vina zapušači i boce se moraju pažljivo pratiti. Defektne i stare zapušače kod arhivskih vina treba zameniti. Veoma retko u podrumu insekti mogu napasti zapušač i izbušiti ga što uzrokuje curenje vina i vrlo brzo kvarenje vina u boci. Takve zapušače treba promeniti, a stavljanje kapsula preko zapušača služi odvraćanju insekata i zaštiti zapušača.
Ljubitelji vina koji imaju svoje podrume za čuvanje vina morali bi imati registar u koji bi unosili sledeće podatke za svako vino:

1. ime vina i gegrafsko poreklo,

2. godinu berbe,

3. ime proizvođača,

4. mesto i datum nabavke vina,

5. komentare o periodičnom testiranju vina,

6. broj boca,

Ove informacije ne samo da obezbeduju dobar menadžment u podrumu već i osiguravaju da pojedina vina nudimo kad su na vrhu. ncu kvaliteta.

Treba imati na umu da vina u toku starenja prolaze kroz faze mladosti,zrelosti (najbolji balans i razvijen buke) i opadanja kvalite- ta. Vina dobijena iz dobrih godina  mogu biti u fazi mladosti nekoliko godina čak i decenija što zavisi od lokaliteta gde je grožde uzgajano, vrste grožda, menađžmenta u vinogradu, primenjene tehnologije i naravno klimatskih uslova. Nakon faze mladosti vino ulazi u zrelu fazu kad je njegov kva litet najbolji i kad ga treba piti. Dužina ove faze zavisi takođe od mnogih faktora ali osnovno je prepoznati ovu fazu kad je vino u najboljem balansu, tada ga piti, ne dozvoliti da vino uđe u fazu opadanja kvaliteta.

Vladan Trandafilović, dipl.ing.
PSS Zaječar