Rani kupus – Pošto se kupus uzgaja iz rasada, rasad ranih sorti proizvodi se u toplim lejama u rano proleće. Na parceli na kojoj će se uzgajati kupus zemljište se u jesen poore na dubinu od 25-30 cm. Na proleće pre sadnje vrši se kultiviranje i drljanje pri čemu se zemljište još bolje usitni i izravna ili se naprave brazde, zavisno od načina navodnjava. Najpoznatiji uzgajivači kupusa su iz Futoga. Ko još nije čuo za futoški kupus. Zaštite geografskog porekla te sorte prihvatilo se Udruženje „Futoški kupus“. Geografski položaj, klima i sastav zemljišta presudni su faktori u stvaranju ove od davnina poznate i nadaleko čuvene sorte. Futoški kupus, kroz vekove, trpi određene promene uslovljene klimatskim, prirodnim i ljudskim faktorima, ali je sva svoja kvalitetna svojstva zadržao i do danas.
Rani kupus – proizvodnja rasada u proleće
Rani kupus kao i ostale kupusnjače odlično reaguje na đubrenje stajnjakom i ostalim vrstama organskog đubriva. Potrebno je znati da se sveže stajsko đubrivo unosi prilikom dubokog oranja, a zgorelo u proleće i to: 40-50 t/ha nezgorelog stajnjaka i 20-30 t/ha dobro zgorelog. Mineralna đubriva se primenjuju tokom proleća, pre kultivacije ili pred rasađivanje i to:
- 300-400 kg azotnih,
- 400-600 kg superfosfata i
- 200-300 kg kalijumovih đubriva po hektaru.
Kod proizvodnje ranog kupusa kalijumova i 2/3 fosfornih đubriva se unosi u jesen. Pre sadnje je potrebno inkorporirati herbicid TREFLAN u dozi od 1.5-2 L/h
Rasađivanje se vrši krajem marta i početkom aprila. Rane sorte se sade na rastojanju 50-60 cm između redova i 30-40 cm između biljaka u redu. Rasad pre sadnje treba dobro zaliti.
Biljke za rasađivanje treba da su dobro razvijene, ne prerasle, sa bar četiri razvijena stalna lista. Treba da su sasvim zdrave i sa dobro razvijenim temenim pupoljkom.
POSTOJI OPŠTE PRAVILO: Ukoliko su uslovi zemljišta lošiji, utoliko rasad mora biti čvršći i razvijeniji, naročito kod ranih sorti. Ako je rasad prerastao ili se rasađuje po toplom vremenu, treba mu oduzeti deo lišća,kako bi se smanjilo isparavanje vode kroz list i time poboljšalo primanje. Dobro je skratiti duge žilice. Isčupani rasad treba što pre rasaditi.
Sadnja se može vršiti ručno ili mašinski. Rasad se usađuje do prvog lista, tako da temeni pupoljak ostane dovoljno visoko iznad zemlje. Rasad treba zaliti odmah po rasađivanju. Nedelju dana ili dve po rasađivanju,usev treba pregledati i prazna mesta popuniti s tim što novu biljku treba posaditi 8-10 cm dalje od mesta gde je bila stara, zbog čega treba proizvesti 5-10% više rasada.
Dalja nega rasađenog kupusa podrazumeva okopavanje, prihranjivanje, redovno zalivanje i zaštitu od bolesti i štetočina.
dipl.ing. GORDANA REHAK
izvor agroinfotel