Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat. Jagoda pripada grupi jagodastih voćaka ili sitno jagodastih voćaka. Privredno je vrlo značajna voćka. Ona se danas gaji, u većoj ili manjoj meri, širom naše zemlje. Unapređenjem voćarske proizvodnje u celini, jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom rejonu. Plodovi jagode sadrže mnogobrojne organske i neorganske sastojke koji su potrebni čovečjem organizmu. Mogu se upotrebljavati u svežem stanju i za raznovrsnu domaću i industrijsku preradu. Često se upotrebljavaju za poboljšanje kvaliteta drugih proizvoda i u kulinarstvu za spravljanje raznih veoma ukusnih poslastica. Za potrošnju u svežem stanju plodovi jagode treba radon da sazrevaju, da dobro podnose transport, da imaju atraktivan izgled i upadljivo crvenu boju, sladak do nakiseo ukus, prijatnu aromu i visok sadržaj vitamina C. Za preradu su najpogodniji plodovi nakiselog do kiselog ukusa, intenzivno crvene do tamno crvene boje mesa. Osim toga, plodovi za preradu treba da se lako odvajaju od peteljke i čašičnih listića id a su uz to aromatični. Plod jagode sa belim mesom i manjim sadržajem kiselina nije pogodan za preradu. Od ploda jagode se pravi: kompot, slatko, sok, džem, prirodni liker, a može se i sušiti. U poslednje vreme plodovi jagode se uglavnom zamrzavaju, a kasnije se prerađuju, ili nakon odmrzavanja upotrebljavaju za jelo. U današnje vreme voćarska nauka i praksa intenzivno radi na stvaranju novih sorti jagoda, koje pored ostalog, treba da imaju i univerzalnu upotrebu, da u pogledu kvaliteta i produktivnosti nadmašuju postojeće sorte. Pogodnost sorti jagode za različitu upotrebu treba imati u vidu. Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to: jednorodne, dvorodne i stalnorađajuće. Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Privredno su najznačajnije sorte jagoda, a voćari amateri naročito cene stalnorađajuće sorte. Od velikog broja sorti jagode koje postoje (preko 10.000), u našoj zemlji se gaji relativno mali broj. Prilikom izbora sorti jagode za gajenje, treba imati u vidu način korišćenja plodova (za potrošnju u svežem stanju, za industrijsku preradu ili za duboko zamrzavanje), nasledne osobine sorte, ekološke uslove i udaljenost tržišta. Takođe zasade treba podizati samo sa sortama koje su otporne ili tolerantne prema izazivačima gljivičnih oboljenja, prema virusima i štetočinama.
PRIPREMA PRE SADNJE
ODABIR PARCELE
Jagode najbolje uspevaju kada su u potpunosti izložene suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđene dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu niske temperature i prolećni mrazevi. Umereni nagib od 3 do 5% idealan je za obezbeđivanje dobre ventilacije i zaštitu od naglašene pojave površinskih voda. Slaba ventilacija i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najveći rizik, zbog pojave prolećnog izmrzavanja, s obzirom na to da sadnice obično ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu vetrova takođe nose rizik od izmrzavanja, usled stalne izloženosti sadnica suvim i hladnim vetrovima.
Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova, što pogoduje razvoju bolesti lišća i truljenju plodova izazvanog gljivicama. Divlje jagode i slične biljke koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.
ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Jagoda najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%), a čija se kiselost (pH) kreće između 6,0–6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ova pojava do izvesnog stepena može ublažiti izborom otpornijih sorti jagode, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 20 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.
Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat.
Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. U slučaju organske proizvodnje, sa suzbijanjem korova treba početi 2 – 3 godine pre sadnje, uz kombinovanje sadnje površinskih useva i obrade zemljišta. Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Oni se mogu suzbiti češćom obradom zemljišta, iako hemijska sredstva daju mnogo bolje rezultate. Uopšteno govoreći, jesenja primena herbicida na bazi glifosfata je efikasna. Smena površinskih useva i primena herbicida širokog spektra pokazala se efikasnom u suzbijanju pojave korova na novozasađenim površinama.
Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada. Razlog zbog koga se u najvećem broju slučajeva uklanjaju zasadi na foliji jeste pojačana pojava korova. Druge štetočine, kao što su larve i nematode mogu predstavljati problem. Jednogodišnji usevi,kao što su kukuruz, pšenica ili raž, nisu pogodne za razvoj mnogih štetočina koje napadaju jagodu, tako da će sejanje ovih useva pre sadnje jagode uticati na smanjenje brojnosti ovih štetočina tako što će se na taj način prekinuti životni ciklus. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ona uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu. Uz to, kod višegodišnjeg sistema gajenja često dolazi do pojave neravnoteže u ekosistemu zemljišta, što može da ima povratni efekat koji se ispoljava u vidu pojave štetočina, čime se problem samo uvećava.
Najbolje je koristiti sadni materijal – frigo sadnice A++, A+ ili kontejnerske sadnice.
Frigo živići moraju biti izvađeni 2 dana pre sadnje iz zamrzivača, a zemljište jedan dan ranije natopljeno vodom. Sadnja se obavlja ujutro ili po oblačnom vremenu i to najbolje račvastom sadiljkom kojom se koren pravilno raspoređuje i skraćuje na određenoj dubini. Pri završenoj sadnji uključuje se sistem za navodnjavanje. Živici proizvedeni u standardnim matičnjacima koji služe za podizanje proizvodnih zasada jagoda moraju biti: jednogodišnji, u potpunosti zdravi, neoštećeni, sveži i dobro razvijeni (sa najmanje 3 razvijena mlada lista, centralnim pupoljkom i korenom dužine najmanje 8 cm). Žile korena treba da su sveže i na preseku bele boje. Preterano bujne sadnice treba izbegavati jer se slabije primaju. Ukoliko želimo da postignemo rod u jesen iste godine sadnju obavljamo ranije, početkom jula. U praksi, do sad ova sadnja nije dala primetne rezultate. Dobre rezultate je dala sadnja sredinom avgusta tako da se maksimalni prinosi i odličan kvalitet mogu postići u prvoj godini uz primenu svih agrotehničkih i pomotehničkih mera. Posebno je bitno zakidanje stolona, uklanjanje starog lišća, pravilna zaštita, navodnjavanje, ishrana vodotopivim đubrivima preko sistema za navodnjavanje kao i održavanje međurednog rastojanja. Najbolje bi bilo malčirati organskim materija ma poput slame. U slučaju da se za sadnju koristi materijal lošijeg kvaliteta A ili A- sadnju treba obaviti ne što ranije kako bi živići stigli da se dobro razviju.
Ishrana jagode
Ako je u pripremi zemljišta za sađenje jagoda dato dovoljno organskih materija i mineralnih đubriva, kasnije su potrebe mnogo manje i đubrenje treba svesti na prihranjivanje azotnim đubrivima, a samo po potrebi fosfornim i kalijumovim. Godišnja potreba jagoda za hranljivim elementima iznosi 70 – 100 kg azota, 50 – 80 kg P2O5 i 120 kg K2O/ha. Sa azotnim đubrivima treba obazrivo postupati i najbolje je da se daju zemljištu preko organskih đubriva pre sadnje. Suvišna je upotreba neorganskog azota, izaziva veliku bujnost biljke, slabije cvetanje, plodovi su slabijeg kvaliteta i trule. Osim toga, suvišan azot izaziva i brz porast korovskih biljaka. Fosforna i kalijumova đubriva upotrebljavaju se u toku septembra i treba ih zaorati. Fertrigacija je ishrana preko sistema za navodnjavanje. Da bi se biljka pravilno razvijala potrebno je precizno doziranje vode i hrane, u skladu s fenofazama biljke i sa proizvodnim karakteristikama. Postoji više različitih sistema za fertirigaciju, ali je zajedničko za sve da se uz navodnjavanje vrši i ubacivanje hranljivih materija prethodno rastvorenih u rezervoare.
Navodnjavanje
Jagoda ima veliku potrebu za vodom, naročito pri velikim prinosima. Zato navodnjavanje treba da bude osnova intenzivne proizvodnje jagode. U našim klimatskim uslovima navodnjavanje se obavlja najmanje 3-4 puta. Prvo navodnjavanje treba izvoditi pre cvetanja, drugo pre zrenja, treće posle berbe plodova, a četvrto po potrebi. Navodnjavanje brazdama primenjuje se na blago nagnutim terenima, veštačkom kišom na manje blagim terenima, a „kap po kap” na svakom terenu. Navodnjavanjem „kap po kap” najracionalnije se koristi voda, a uz to ne postoji opasnost od ispiranja i erozije zemljišta.
Berba jagode
Najkvalitetniji plodovi jagode su oni ubrani u trenutku kada su zreli ili skoro potpuno zreli, čvrsti i zdravi. Oni se koriste za prodaju u svežem stanju ili za duboko smrzavanje najbolje se prodaje tzv. rolend roba (pojedinačno smrznuti plodovi). Branje se može sprovesti na dva načina: da se prvo beru najbolji plodovi, pa da se berač vrati i obere prezrele plodove, ili se parcela podeli na dva dela pa se jedan deo češće bere za tržište u svežem stanju, a drugi se povremeno obere za potrebe prerade. Plodovi se moraju redovno sakupljati, ne sme se zapustiti jer može doći do truljenja prezrelih i još nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje će smanjiti prinos i dobit. Za berbu najkvalitetnijih plodova, neophodno je obrati jagodnjak svakog drugog, najkasnije trećeg dana. Branje zelenih plodova neće biti od koristi jer jagoda u toku skladištenja ne dozreva. Istovremeno sa branjem vrši se i klasiranje plodova u tri kategorije, od kojih se najviše ceni ekstra i prva klasa, koja se može prodavati za jelo i duboko zamrzavanje.
Sorte jagode
MARMOLADA (Onebor)
Italijanska sorta. Bokor je srednje bujnosti sa zagasito zelenom bojom lišća. Otporna je prema hlorozi. Srednjecvetna je sa krupnim cvetovima koji obiluju polenom i nadvisuju bokor. Izrazito je visoke i redovne rodnosti. Plod je srednje krupnoće, pravilnog koničnog oblika, ujednačene veličine u toku sazrevanja. Meso je intenzivno crveno, čvrsto, srednje slatko i srednje kiselo sa prijatnom aromom. Vrlo je otporna na rukovanje i transport. Marmolada je pogodna za kontinentalna područja i veoma je otporna na niske temperature. Odlikuje se neznatnom osetljivošću prema pepelnici kao i pegavosti lišća. Može se preporučiti za uzgoj na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Jedna je od sorti koja može da dâ i drugi rod u istoj vegetaciji, ukoliko joj pogoduju meteorološki uslovi. Ukoliko se gaji u zatvorenom prostoru u kontrolisanim uslovima, uz kvalitetan sadni materijal, daje solidan rod u vansezonskoj proizvodnji (jesenja proizvodnja i hidroponski uzgoj) Savet: Zahteva dobro navodnjavanje, obilno đubrenje stajnjakom i uzgoj na crnoj foliji.
SELENA (Selene)
Italijanska sorta, koja je prikladna, kako za gajenje na otvorenom polju, tako i za gajenje u zaštićenom prostoru. Bokor je srednje bujnosti, sa lišćem svetlo-zelene nijanse. Cvast ne prelazi nivo bokora, a cvetovi su srednje krupnoće. Ranocvetna je i rodna sorta, koja redovno rađa. Plod je krupan, kupastog pravilnog oblika. Pokožica ploda ima plamenocrvenu boju, sjaji se, pa deluje vrlo privlačno. Meso je umereno slatko i osvežavajuće nakiselo, fine arome. Vrlo je otporna na rukovanje i transport.
MADLENA (Madeleine)
Italijanska jako bujna sorta sa poluuspravnim stablom srednje čvrstine i listom izrazito zelene boje. Srednje rana sorta (5-6 dana pre Marmolade), izrazito visoke rodnosti. Cvetovi su iznad listova, srednje veličine i jako bogati polenom. Plodovi su izduženog kupastog oblika, veoma atraktivnog izgleda, krupne i ujednačene kalibraže. Pokožica ploda je srednje intenzivne crvene boje, sjajna i veoma privlačna. Veoma dobro podnosi rukovanje i transport. Jako otporna sorta, pogodna za gajenje i na teškim terenima. Na zemljištu normalne plodnosti preporučuje se samo jedno umereno đubrenje organskim đubrivima bez pribegavanja korišćenju mineralnih đubriva. Otporna je i na sušne periode (dovoljne su joj ograničene doze vode). Najbolji rezultati postižu se na zemljištu koje nije podvrgnuto hemijskoj zaštiti. Sve ove karakteristike čine Madlenu, komercijalno jako zanimljivom sortom.
ERIS Italijanska sorta.
Ima bokor srednje bujnosti sa veoma izraženom vegetativnom snagom. Lišće je svetlo zelene boje i srednje veličine. Cvetovi su krupni i imaju mnogo polena. Cvetne drške su približno iste dužine sa nivoom lišća. Cvetanje je rano. Plod je prilično krupan, sa pretežno kupastim oblikom. Prekriven je izrazito krupnom čašicom, koja se lako odvaja pa je Eris prikladna sorta za domaću preradu. Pokožica ploda je glatka, svetlo crvenkaste boje, izrazito sjajna. Meso je crveno-narandžasto, jako kompaktno veoma dobrog ukusa, sa jako izraženom i prijatnom aromom, prijatno je slatko i osvežavajuće nakiselo, vrlo visokog kvaliteta, čvrsto i sa malom šupljinom pa je prikladna za manipulaciju i transport. Jedna je od najranijih sorti (sazreva 2-3 dana pre savete). Pogodna je za umerene i kontinentalne regione. To je sorta koja se lako prilagođava uslovima spoljne sredine. Pokazala se kao sorta visoke i redovne rodnosti
PATTY
Biljka je bujna i dobro uglavičena, široke krošnje i visoke produktivnosti. Otporna je na pepelnicu, na antrahnozis i osnovne bolesti korenovog sistema. Cvetovi su srednje veličine, nalaze se na dugačkim stabljikama, u nivou ili ispod listova. Prašnici su veoma bogati polenom i omogućavaju veoma uspešno sazrevanje. Plod je srednje veličine, kupasto-okruglog ili kupasto-jajastog, veoma pravilnog oblika, peteljke malih dimenzija, lako se odvajaju od ploda. Pokožica ploda je jako crvene boje, izrazito sjajna i atraktivna. Meso ploda je crvene boje, veoma dobrog ukusa sa malom šupljinom. Srednje rana sorta, pogodna i za kontinentalna područja. Biljka koja se sadi na otvorenom polju može da se gaji i na slabo đubrenom zemljištu i održava dobru rodnost. Lako odvajanje peteljke od biljke omogućava lako branje plodova. Zbog ovih karakteristika preporučuje se i za uzgajanje u zatvorenom prostoru.
KORTINA
Rana italijanska sorta, redovne i visoke rodnosti. Plod je srednje krupan, pravilnog srčastog oblika sa zašiljenim vrhom. Površina ploda je sjajna, glatka, crvene boje, vrlo lepog izgleda. Meso ploda je narandžasto-crveno, čvrsto, ukusno slatko-nakiselo. Pogodna je za gajenje u kontinentalnim uslovima, na različitim tipovima zemljišta /čak i na izrazito iscrpljenim zemljištima/. Biljka je otporna prema izazivaču crne truleži korena, venjenju jagode /Verticillium/, kao i pegavosti i pepelnici lista. Plod je veoma kvalitetan, otporan na manipulaciju i transport i pogodan za sve vidove potrošnje.
ELSANTA
Holandska, srednje rana sorta, trenutno jedna od vodećih sorti jagoda u zapadno-evropskim zemljama. Bokor je bujan, čvrst i uspravnog rasta sa visokom produktivnošću. Plod je krupan, svetlo crven, čvrst i pretežno konusnog oblika. Lako se bere. Meso ploda je čvrsto i sočno, narandžaste boje, odličnog ukusa /veoma ukusna sorta/ i visokog kvaliteta. Izuzetno je visoke rodnosti. Veoma je prikladna za manipulaciju i transport i može se koristiti za razne namene. Osetljiva je prema sivoj truleži plodova, na bolesti korena i na mraz. Pogodna je za uzgoj i na otvorenom i u zaštićenom prostoru. Ova sorta ima visoku tržišnu vrednost, ali, teže ju je uzgajati .S obzirom da je osetljiva na bolesti korena, posebno na Verticilium, zahteva zdravo i sterilisano tlo, lagane strukture, a nikako ne podnosi vlažna i teška tla.
MISS
Rana italijanska sorta odlične rodnosti. Bokor je srednje bujnog rasta, peteljka kratka, lišće je veliko i okruglastog je oblika, svetlozelene boje. Cvetovi su ispod listova. Plod je krupan tokom cele berbe, konusno-izduženog do jajastog oblika. Površina ploda je ujednačene , veoma sjajne crvene boje. Meso je srednje tvrdo, veoma slatkoga ukusa sa finom aromom. Osetljiva je na trulež i bolesti korena. Pre svega, pogodna je za uzgoj u zatvorenom prostoru i potrebna joj je sveža i zdrava nađubrena zemlja, u cilju postizanja visoke produktivnosti i krupnih plodova.
KLERY
Rana italijanska sorta, sazreva 5 dana pre Marmolade. Pogodna je za hladnija, kontinentalna područja. Bokor je srednje bujan sa velikom produktivnošću. Cvet je u visini sa lišćem ili malo ispod, srednje velik i bogat je polenom. Plod je izduženo-konusnog oblika, jarko crvene boje i posebno je otporan na rukovanje i transport. Plodovi su krupni, ujednačenog oblika do kraja berbe. Veoma je kvalitetan, ukusan sa intenzivnom aromom. Ova sorta pokazuje izuzetnu toleranciju na bolesti lišća i korena.
QUEEN ELISA
Nova, italijanska rana sorta za kontinentalna područja. Sazreva istovremeno sa sortom Miss, a 5-8 dana prije Elsante. Veoma je rodna sorta, pogodna kako za uzgoj u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju. Bokor je srednje bujnog rasta sa dosta listova. Cvet je u nivou sa lišćem ili neposredno ispod. Plod je srednje veličine, konusnog do tupo konusnog oblika i ističe se svojim kvalitetom, slatkoćom i aromom. Meso ploda je veoma čvrsto i aromatično, sa pokožicom intenzivno jarke crvene boje.
CAMAROSA
Srednje rana, kalifornijska sorta, veoma snažna i visoko produktivna. Bokor je izuzetno bujan, peteljka duga, cvetovi ispod listova. Plod je krupan, sa izduženim konusnim oblikom izuzetnog ukusa. Meso ploda je tvrdo, tamno crvene i jarke boje, izuzetno otporno na manipulaciju i transport. Camarosa ima veoma dobro vegetaciono-proizvodno ponašanje. Veoma je rodna sorta, otporna na trulež. Pre svega, izvrsna je za industrijsku preradu.
KARECA
Rana italijanska sorta visoke produktivnosti,sazreva 3 dana posle sorte Miss. Bokor je bujan i snažan, zbijenog i uspravnog rasta. Plod je krupan i pravilan, konusnog oblika sa izraženim vrhom. Površina ploda je sjajno crvene boje. Meso ploda je čvrsto, aromatično, slatko- nakiselo i prijatnog ukusa. Plod je otporan na manipulaciju i transport, kao i prema izazivaču truleži ploda. Biljka je otporna prema izazivaču venjenja jagode /Verticilium/, pepelnici i pegavosti lista. Ovo je sorta odlične otpornosti prema stresnim uslovima gajenja /mrazu i suši/. Može se gajiti u izrazito kontinentalnim uslovima i na nešto većim nadmorskim visinama. Dobro je prilagođena i dobro uspeva na teškom i zbijenom zemljištu. Kareca je veoma rodna sorta, plodovi su odličnog kvaliteta i pogodni su za stonu potrošnju, preradu i duboko zamrzavanje. Pogodna je za uzgoj, kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom polju.
DANA
Otporna je na sivu trulež plodova i srednje osetljiva na pegavost lista. Italijanska sorta, sazreva 5-6 dana posle Gorele. Bokor je vrlo bujan i gaji se,pre svega, na otvorenom polju. Plodovi su krupni, sjajne crvene boje i lepog su izgleda. Meso ploda je srednje čvrsto,crveno obojeno, prijatnog ukusa i arome.
Autor: Svetlana Kovačević