Sistemi za navodnjavanje su odavno postala nužna. Veoma je VAŽNO – Koji sistem izabrati? Bez vode se ne može zasnovati ekonomski efikasna proizvodnja. Voda, koje u svežoj biljnoj masi ima i do 90%, služi kao prenosilac hraniva do mesta korišćenja ili skladištenja.
Hranivo, koje mora biti rastvoreno u vodi da bi ga biljka mogla koristiti, unosi se preko korena. Iz korena se voda sa hranom transportuje preko sprovodnih snopića do ostalih delova biljke. Da bi koren usvojio hranu potrebno je da bude lako pristupačna.
Od ukupne količine vode koju biljka usvoji 90% isparava preko lišća – transpiracija.Preostalih 10% učestvuje u hemijskim procesima unutar biljke i sastavni je deo nastalih materija. Ukoliko nema dovoljno vode za transpiraciju biljka će prestati sa daljim rastom. Ukoliko se takav trend nastavi biljka počinje da vene, te je za svaku uspešnu biljnu proizvodnju neophodno da se obezbedi dovoljna količina vode odgovarajućeg kvaliteta.
Za snabdevanje biljaka vodom koristi se:
• bunarska voda,
• voda iz komunalnih vodovoda ili vlastitih izvora,
• atmosferska voda – kišnica,
• voda iz otvorenih vodotokova, reka, potoka i kanala,
• voda iz otvorenih stajaćih voda, jezera, bara i bazena.
Pre početka gradnje staklenika / plastenika treba poznavati koja je količina vode potrebna za navodnja – vanje, ispitati raspoloživost – količinu, kao i kvalitet vode na lokaciji koja je odabrana. Takode je bitno da se sagleda kolika je cena vodepripremljene za navodnjavanje.
Kvalitet vode za navodnjavanje Kvalitet vode ocenjuje sa sa hemijskog, mehaničkog i mikrobiloškog stanovišta. Voda je rastvarač mnogih materija, od kojih su neka korisna, a neka štetna, pa i otrovna za biljke. Najznačajnije hemijske osobine koje treba kontrolisati na dnevnom nivou su:
1. / Elektroprovodljivost, EC (od engleskog termina electro conductivity), koja odgovara prisustvu rastvorenih soli. To je najčešće natrijum-hlorid (kuhinjska so), a mogu biti natrijumsulfat, kalcijum-hlorid, kalcijum-sulfat, magnezijumhlorid itd. Apsolutno demineralizovana voda ne provodi električnu energiju, ali već sa malim dodacima postaje dobar provodnik. Soli rastvorene u vodi se jonizuju, te se provodljivost vode povećava. Merenjem provodljivosti, koja se izražava u Simensima, odnosno mikro Simensima – uS, dobija se indirektno podatak o količini soli. Ukoliko je izmeren 1 uS tada je u litri vode rastvoreno približno 0,7 g soli. Neki od velikog broja različitih elemenata rastvorenih u vodi pogoduju biljci i njihovo prisustvo je korisno, ali nekad ti korisni elementi mogu da postanu štetni, ako je njihova koncentracija previsoka. Iz tih razloga neophodno je da se redovno kontroliše EC vrednost.
2./ pH vrednost je mera baznosti/kiselosti vode. Ukoliko je vrednost manja od sedam, voda, odnosno vodeni rastvor je kiseo, a ukoliko je viša, tada je bazan. Biljkama pored redovne kontrole EC i pH, vodu treba slati na povremenu hemijsku analizu u laboratorije. Učestalost analiza zavisi od izvora vode, a u slučaju da se koriste protočne vode (reke i kanali) ili stajaće (jezero), preporučuje se sprovo – đenje analize jednom u toku tri meseca i to sa promenom godišnjeg doba.
Kada se koristi bunarska voda iz dubljih bunara analiza je potrebna prilikom pravljenja recepta, nakon nekoliko nedelja korišćenja i nakon nekoliko meseci. Najbolja voda koja se koristi za navodnjavanje je kišnica, jer ima zane- marljivu količinu soli.Jedini problem je skladištenje dovoljne količine. Padavine su neujednačene i relativno nepredvidljive, te bi pri korišćenju kišnice kao jedinog izvora za navodnjavanje rezervoari morali da budu velikih zapremina. Loš kvalitet vode može da ima za posledicu spor rast biljaka, deformaciju plodova i biljaka, a u nekim slučajevima i njihovo uvenuće. Visoka koncentracija soli u vodi može da omete primanje vode od korena biljke. Akumuliranjem soli nastaju “opekotine” lišća.
Sistemi za navodnjavanje – izbor sistema i vode
Pre korišćenja izvora vode za navodnjavanje neophodno je da se obavi analiza.Osnovna analiza vode sastoji se od fizičko- hemijske i mikrobiološke analize.Analizu treba poveriti stručnoj specijalizovanoj laboratoriji. Tada će se, pored rezultata analize, dobiti i preporuka za korišćenje, odnosno eventualne mere za otklanjanje nedostataka.
1. Fizičko-hemijskom analizom dobija se podatak o prisustvu i količini mikroelemenata.
2. Biološkom analizom se utvrđuje prisustvo nematoda i virusa.
Pored materija koje su u vodi rastvorene postoje čvrste čestice koje nisu rastvorljive i koje sa vodom formiraju mešavine – suspenzije.
Čvrsti delovi, pesak i druge primese, ukoliko nisu hemijski i biološki aktivni, ne smetaju biljkama, ali mogu da blokiraju otvore za navodnjavanje i filtere. Donja granica veličine nerastvorenih čestica u vodi za navodnjavanje određena je finoćom filtera. Filter koji se najčešće primenjuje u sistemima za navodnjavanje preko kapaljki je finoće 300 u.m.Kod sistema kap po kap ta vrednost je i 5 puta veća, a sistemi potapanjem mogu biti izvedeni i bez filtera.
Idealna temperatura vode je od 20 do 24°C. Minimalna temperatura vode za navodnjavanje većine povrtarskih kultura je 12°C. Ukoliko je temperatura vode ispod 12°C, voda mora da se dogreje. Grejanje se obavlja u rezervoaru koji je postavljen u prostoriji koja se greje i/ili grejnim telima u samom rezervoaru. Osim temperiranja vode, rezervoar služi i kao skladište za vodu za određeni vremenski period, obično 1 dan, i kao taložnik.
Hranivo se najčešće biljkama dovodi rastvoreno u vodi. To se naziva fertigacija. Količina potrebnog hraniva određuje se na osnovu analize vode i zemljišta, biljne vrste, faze razvoja biljaka, doba godine i dnevne korekcije -osvetljenja.
Količina hraniva meri se indirektno prisustvom soli u vodi, EC-metrom. Hranivo se u vodu dodaje na osnovu recepture koja se bazira na biljnoj vrsti, fazi razvoja i uslovima za rast biljaka. Dodavanje hraniva se na osnovu recepture obavlja ručno ili u posebnim uređajima, najčešće sa računarskim upravljanjem. Ručno pripremanje smeše sprovodi se za proizvodnju u manjim objektima, do 2.000 m2 i za proizvodnju na zemljištu. Pri ručnom dodavanju na osnovu recepture određuje se, odmerava i umešava potrebna količina hraniva. Jednom pripremljena smeša ne menja se dok se pripremljena količina ne iskoristi. Uređaji za pripremu rastvora za fertigaciju mogu tokom vremena da menjaju količinu hraniva, a isto tako da služe za upravljanje količinom vode, odnosno rastvora za navodnjavanje.
Pri proizvodnji na kamenoj vuni broj navodnjavanja u toku jednog letnjeg dana je i preko 30 puta, po 75 do 100 ml, sa procentom drenaže 15 do 50%, zavisno od kvaliteta vode i kvaliteta sistema za navodnjavanje. Broj navodnjavanja tokom dana na perlitu je 20 do 25 puta, na tresetu 10 do 15 puta, dok je na zemljištu 3 do 5 puta.
Kod gajenja biljaka na zemljištu vlažnost mora stalno da se kontroliše, vizuelno ili instrumentom (tenziometrom). Tenziometar je instrument za merenje vlažnosti zemljišta koji se sastoji od cevi sa poroznim keramičkim vrhom, kroz koji mogu da prolaze molekuli vode. Vakuum, koji registruje tenziometar, meri se u centibarima, i predstavlja silu usisavanja vode. Tenziometar treba instalirati tako da se mehanički ne ošteti tokom svakodnevnih radova u stakleniku/plasteniku. Ako se radi samo tokom bezmraznog perioda, tenziometar se zimi vadi, pere i skladišti na mestu na kojem temperatura ne pada ispod nule.
Vizuelno se vlažnost ocenjuje tako da se uzima uzorak zemljišta na dubini 15 do 20 cm (dubina korena), rukom uvalja tako da se napravi „glista”. Ukoliko se mrvi, zemljište je suvo i treba navodnjavati. Ako se „glista” lepi, vlažnost je previsoka.
Količine vode za navodnjavanje mogu za proizvodnju na zemljištu da budu višestruko veće nego pri proizvodnji na supstratu. Potreba biljaka za vodom zavisi prvenstveno od intenziteta svetlosti. U sistemima za kontrolisano navodnjavanje o tome se vodi računa, odnosno količina vode dodaje se u skladu sa izmerenim osvetljenjem. Druga mera je kontrola drenaže. Ukoliko je odliv vode visok, smanjuje se količina koja se sistemom za navodnjavanje dovodi i obrnuto. Dobro upravljanje navodnjavanjem utiče na smanjenje količine vode, stvaranje povoljnih uslova za rast biljaka i doprinosi kontroli relativne vlažnosti vazduha u objektu.
Cena kopanja bunara najviše zavisi od potrebnog protoka i dubine na kojoj se nalazi voda i kreće se od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra. Odluka o izvoru vode za navodnjavanje, odnosno izbor između potencijalnih izvora vode, se donosi na osnovu visine investicije (bunar, cevovod, pumpe i dr) i potrebnog protoka.
Sa obzirom na to, samo u nekim slučajevima je najisplativije koristiti vodu iz komunalnog vodovoda. Količina vode i hraniva zavisi od biljne vrste, perioda razvoja i trenutnih uslova za razvoj, pre svega svetlosti. Količina se definiše na osnovu poznavanja prethodnih uticaja, a pokazatelj je, pri proizvodnji na supstratu i količina drenažne vode. Ukoliko je nema, navodnjavanje je nedovoljno, a ukoliko je previše treba smanjiti dotok vode.
Količina hraniva određuje se recepturama, a dodavanje obavlja ručno ili automa – tski. Ručno se sprovodi za manje objekte, površine do 1.000 m2.
Računarski upravljana postrojenja za umešavanje i navodnjavanje obavljaju dodavanje hraniva automatski u skladu sa zadatim programom. Količina rastvora koji se dovodi biljkama menja se u zavisnosti od osvetljenja, odnoso aktivnosti biljaka. Tako se ne samo postiže viši prinos, već i štedi voda i hraniva.
Tri najčešća načina navodnjavanja su:
• perforiranim crevima,
• rasprskivačima i
• navodnjavanje pomoću kapaljki.
Izbor sistema za navodnjavanje se obavlja na osnovu biljne vrste koja se gaji i načina proizvodnje. Pri proizvodnji na zemljištu može da se koristi bilo koji od postupaka. Ako je gajenje u saksijama / džakovima sa tresetom zapremine 10 litara, sistem sa kapaljkama predstavlja najbolje rešenje.
Valentina Aleksić, dipl.ing.
melioracija zemljišta i voda