Ima nešto čarobno u tome kako namontirani napredni traktorski pneumatici mogu da se pokažu u najboljem izdanju.
Kako procentualni intenzitet proklizavanja pada na optimalnih 10-15% sa priključkom koji obrađuje zemljište kako je dizajner namerio i potrošnja goriva pada prema optimalnoj ekonomičnosti. Rukovaoc može da bude siguran da traktor maksimizuje svoje sposobnosti dok je pritom prisutna i briga o zemljištu.
Postizanje tog blaženog stanja zahteva malo planiranja, pripremu opreme i makar osnovno razumevanje kako napredni vučni pneumatici rade i šta utiče na njihove performanse.
Brzina, težina i njena raspoređenost, dizajn pneumatika i pritisak naduvanosti. Svi ovi parametri imaju uticaja na koliko se efikasno snaga traktora konvertuje u koristan rad.
Osnove su sledeće: Ne radi se toliko o samim gumama koliko o pritisku u njima koji nosi težinu traktora i onu koju priključna mašina ima. Unutar gume mora biti dovoljno vazduha da podnese određeno opterećenje u skladu sa specifikacijama proizvođača.
Previše vazduha čini karkasu nepotrebno krutom. Smanjuje kontaktu površinu sa podlogom i generalno čini da pneumatici budu manje sposobni da prenosu snagu i moment.
Sa brzinom dolazi toplota, generisana frikcijom od raznih komponenti koje čine kompletnu gumu.
I dok je mnogo toplote potrebno u procesu proizvodnje gume da se spoje sve komponente, previše toplote u čestim intervalima – kad se koriste sa nedovoljnim pritiskom na duži period korišćenja na putu – može da uzrokuje da se uskoro ponovo raspadnu!
Pogoditi balans za različite aplikacije koristeći različite priključke, i eksploatisanje nadprosečnih prednosti u sposobnostima vučnih pneumatika koje su postignute poslednjih godina donosi benefit optimalnim performansama u smislu produktivnosti, efektivnosti korišćenja goriva i minimiziranja uticaja težine i proklizavanja točkova na zemljište.
Preporuka stručnjaka
Stephen Mills (Stefan Mils), brend menadžer Fendt-a u Lincs machinery Peacock and Binnington (dileru) ima par saveta.
Neznatne varijacije u pritiscima pneumatika mogu značajno uticati na kontaktnu površinu veoma fleksibilnih guma kao što su IF i VF dizajni, ističe on. Mora postojati značaj podešavanja kad se traktor angažuje iz jednog zadatka u drugi na određeno vreme.
,,Prenaduvanost gume ograničava fleksibilnost bočnih stranica (karkasa) tako da imate manji otisak, rezultirajući manjim vučnim sposobnostima i većem sabijanju zemljišta.ʻʻ – objašnjava Stefan. ,,Povećani intenzitet habanja gume rezultira manjom trakcijom, i koristite više goriva spram manjeg učinka.ʻʻ
,,Kao opšte pravilo, povećanjem pritiska za 20% (od optimalnog), dobija se 30%-tni gubitak performansi. Sa niskim pritiscima kakve koristimo danas, 20% može biti malo kao 0,16 bar-a.‚‚
Za početak nabavite dobar manometar.
Uzmite u obzir raspodelu težine traktora pre nego što pređete na pneumatike, savetuje Stefan. Potrefiti ukupnu težinu i njenu raspodelu je jednako važno kao i nivelisanje pritiska pneumatika.
,,Preterano nabacivanje balasta, posebno kod operacija većih radnih brzina gde nije potrebno, je među najčešćim greškama.ʻʻ – ističe on.
Nošenjem neefikasne težine i nepravilna distribucija težine takođe zauzimaju visok rang u listi praktičnosti.
,,Svi ovi scenariji rezultiraju da se gorivo protraći zato što traktor ne radi u skladu sa svojim potencijalom.ʻʻ – naglašava Stefan.
Tip priključka o kojem se radi – dali je nošen, polunošen ili vučen – očigledno ima uticaj na količinu i distribuciju težine traktora u skladu sa njegovom težinom, efekat radne brzine je mnogo manje prihvatljiv.
,,Tačno je da snaga i težina idu ruku pod ruku. Generalno Vam je potrebna veća težina da bi se prenelo više snage kad je reč o trakciji (vuči) priključaka.ʻʻ – kaže Stefan.
,,Ali takođe je slučaj da veća brzina smanjuje potrebu za balastom. Dakle operacije većih radnih brzina trebaju manje težine da bi se postigao isti nivo trakcije.ʻʻ
Formula za funkcionalnost
Postoji formula za određivanje uticaja i pravila za operativnu težinu traktora: Pomnožite snagu priključnog vratila traktora u kW (kilovatima) sa 650, onda podelite rezultat sa radnom brzinom u km/h.
Recimo Fendt 724 Vario sa 240 ks; proizvodi 158 kW na vratilu i ima neto težinu sa punim rezervoarom dizela 8000kg. Kad radi brzinom 6,5 km/h, prethodna formula definiše težinu od 15800 kg. Stoga mu treba 7800kg balasta da bi postigao optimum u teškim vučnim operacijama.
Kad se radna brzina poveća na 9,5 km/h, ukupna operativna težina pada na 10810 kg a zahtevi balastiranja su 2810kg.
Na primer: Radite brže – sa kompaktnom tanjiračom na strnjištu sa 13km/h. Proračunata težina pada na nivo ispod sopstvene težine traktora, tako da je bilo kakav balast suvišan.
Utvrđivanjem odgovarajuće težine traktora, potrebno je razraditi koliko težine pneumatici moraju da podnesu u korist priključka.
Ključna stvar ovde je izmeriti svaku osovinu u ,,najgorem slučajuʻʻ konfiguracije. To znači da sa priključkom u vazduhu u slučaju nošenog oruđa izmeri maksimalna težina koju zadnji pneumatici moraju da trpe.
Pregledanjem kolona za tip i veličinu gume uzetom u obzir, kao i ciljana radna brzina, će otkriti preporučeni pritisak u gumi. Nju pritom treba za nijansu doduvati kako bi podnela dodatno opterećenje bočnih stranica koje nastaje pri radu na brdovitom terenu.
Nemate vagu ili savetnika za pneumatike pri ruci? Onda se vratite rešavanju problema metodom palca i navedene formule radi brzog opremanja agregata da obavite posao u roku.
Ovo se odnosi na merenje statički opterećenog radijusa gume, koje se sprovodi na tvrdoj podlozi na vrhu opterećene gume, i podešavanjem pritiska dok se vrednosti ne poklope sa onim iz tabele fabričkih podataka.
Alternativno, podešavajući pritisak dok pneumatik ne dodirne glatku tvrdu podlogu sa barem 3 ili 4 šare (ripne).
Autor: Peter Hill
Izvor: http://www.cpm-magazine.co.uk/2018/07/25/tyres-calculated-care-brings-efficiency-gains/