Proizvođači imaju muke da unajme sezonske radnike, nude dnevnice u proseku od 2.000 dinara, većini radnika je obezbeđen stan i hrana, ali ni to nije motivacija za rad na 40 stepeni Celzijusa.
Svima je jasno da je teško brati maline na visokim temperaturama, slične probleme imaju građevinci, putari i svi oni kojima posao nije vezan za zatvoren prostor. Branje malina je, ipak, mnogo lakše od mešanja betona i asfalta, kažu poljoprivrednici.
– Sinoć me je zvao prijatelj koji živi na selu, bavi se poljoprivredom i ima iste probleme. Moli da mu pomognem kako bi našao radnike za berbu. Kaže, ranije su maline brali Bugari, sezonci, ali više ne dolaze. Evo, za nekoliko dana počinje branje, a nigde radnika da se nađe – kaže Branislava Prinčevac.
Ivanjički kraj prednjači sa površinama pod malinom. U gradu koji je ove godine zahvatio tu varoš stradalo je oko polovine malinjaka. Kako stvari stoje, ni ovu drugu polovinu neće imati ko da bere.
– Izdao sam malinjak na procenat. Tako se više isplati i meni i njima. Oni beru kada im odgovara, meni važno da malinjak bude obran. Dođu rano ujutro, pa pauziraju, pa uveče opet. S druge strane, nemam zavrzlame sa radnicima u smislu spremanja ručka, kuvanja kafa, osveženja i, opet, ne ide dnevnica ispod 2.000 dinara. Tako da je ovako najbolje, od celokupne berbe njima 33 odsto, meni 67 odsto, ja sve sređujem i predajem maline, oni faktički samo beru – pričaju u porodici Saković, koja godinama živi od poljoprivrede.
izvor-blic