Rasad – Proizvođači ranog povrća prilagođavajući vreme sadnje proizvodnim uslovima u zaštićenom prostoru, setvu i proizvodnju rasada povrća obavljaju u više rokova. Zavisno od setvenih rokova rasad povrća se nalazi u različitim fazama. Pre svega, proizvođačima koji će tek obaviti setvu savetujemo da za setvu koriste dezinfikovano i kvalitetno seme koje ima visoku biološku vrednost. Predsetveno tretiranje semena ima za cilj da ubrza klijanje. Energija klijanja je sposobnost da što više semena klija za što kraće vreme. Seme veće energije klijanja ima brže nicanje. Semenski materijal je neophodno da bude zdrav i neoštećen.
Za raniju proizvodnju povrća u objektima sa zagrevanjem rasad je spreman za pikiranje, u nekim objektima na području Leskovca krastavac je već zasađen. Poslednjih dana javljaju se proizvođači sa simptomima fizioloških promena na mladim biljkama. Najčešći razlog ovoj pojavi su temperaturne oscilacije, te proizvođačima savetujemo da tokom proizvodnje rasada treba voditi računa o temperaturi, relativnoj vlažnosti vazduha, kvalitetu, jačini i dužini trajanja osvetljenja, kao i sastavu podloge u kojoj se proizvodi rasad. Pri ranoj proizvodnji rasada najbolje uslove pružaju objekti sa grejanjem i to vazduha i zemljišta, koji omogućava regulisanje temperature, svetlosti, vlage, ishrane.
Kod većine toploljubivih kultura (npr. kod paprike, paradajza, krastavca) optimalna temperatura za nicanje je 25-28 0 C. Nakon nicanja temperaturu treba smanjiti na 18-20 stepeni C, a kada se pojave prvi pravi listovi temperaturu treba održavati na nivou optimuma, sve do perioda kaljenja – nedelju do dve pre rasađivanja.
Rasad obezbeđuje dobar rezultat
Za proizvodnju rasada neophodno je obezbediti dovoljno svetlosti, jer bez dovoljno svetlosti rast se usporova a biljka se izdužuje. Dopunskim osvetljavanjem rasada može se ubrzati zrenje plodova za 20-25 dana, a time se može i povećati prinos.
Voda za zalivanje treba da je hemijski i biološki čista, preporučljiva temperatura je oko 180 C.
Mlade biljke imaju velike potrebe za hranom. Rasad se može prihranjivati raznim vrstama đubriva, namenjenih za folijarnu prihranu i to 2-4 puta, ali prvo prihranjivanje treba planirati kada rasad ima 2 stalna lista.
Zaštita rasada od bolesti i štetočina je obavezna mera. Neophodno je redovno provetravanje zaštićenog prostora kao preventivna mera protiv gljivičnih bolestii i tretiranje fungicidima.
