Boranija je biljka toplih krajeva, pa samim tim i u našim uslovima ima povećane zahteve za toplotom. Optimalna temperatura za nicanje boranije je oko 22°C. Pri temperaturama višim od 35°C i nižim od 6°C boranija odbacuje cvetove.
Boranija ima velike zahteve za svetlošću u prvim fazama rasta, kada zasenjivanje dovodi do izduživanja biljaka. Sorte boranije koje se kod nas gaje uglavnom su sorte kratkog dana i zato se najbolje uzgajaju u proleće i u jesen. S obzirom na to da se sorte boranije razlikuju po zahtevima za svetlošću, kao i činjenica da su odrasle biljke boranije manje osetljive na nedostatak svetlosti, može se zaključiti da se boranija uspešno može gajiti kao međuusev.
Boranija može da podnese kratkotrajnu sušu, ali je izraženo osetljiva na vazdušnu sušu, posebno u vreme cvetanja. Višak vode u vazduhu i zemljištu utiče na produživanje vegetacije.
Boranija može da uspeva i na većim nadmorskim visinama, a neke sorte kod nas mogu se gajiti i na visini do 1 300 metara iznad nivoa mora.
Dužina vegetacije kod boranije, u zavisnosti od sorte iznosi od 55 do 65 dana. Prosečna dužina pojedinih faza je sledeća:
Faze: Broj dana:
setva – nicanje 5 – 15
nicanje – cvetanje 30 – 35
cvetanje – zametanje mahune 7
zametanje mahune – tehnološka zrelost 12 – 16
Osnovna podela sorti boranije je na osnovu načina i visine rasta, pri čemu razlikujemo niske (30 – 60 centimetara), često nazivane i industrijske, ivisoke koje se se isključivo gaje u domaćinstvima za korišćenje u svežem stanju, i moraju da se gaje uz potporu. Za toplu preradu bolje je koristiti žute sorte, pri čemu se takođe vodi računa o boji semena unutar mahune.
Boranija priprema za setvu, uzgajanje, berba
Boranija u odnosu na druge mahunarke ima veće zahteve u pogledu plodnosti zemljišta. Za prolećnu setvu jesenja obrada se izvodi u jesen, na dubini 30 centimetara, a pred setvuzemljište se kultivira i priprema za setvu. Za letnju (kasnu) setvu, kada je boranija naknadna kultura, posle skidanja predhodne kulture primenjuje se letnje oranje na 18 centimetara, a zatim površinska, predsetvena priprema. Boranija u plodoredu najbolje uspeva posle korenastog i lukovičastog povrća ili posle strnina.
Boranija sa prinosom od 10 t/ha iznosi iz zemljišta 75 kg azota, 20 kg P2O5, i 70 – 90 kg K2O. Potrebe boranije za đubrenjem zemljišta su 60 – 80 kg/ha NPK.
Prihranu treba izvršiti u fazi 3 – 4 prava lista. Istraživanja su pokazala da da primena bakterijalnih đubriva za inokulaciju semena kod boranije daje pozitivne efekte.
Kod boranije setva počinje oko 20. aprila. Naredni rokovi opredeljuju se prema metodi toplotnih jedinica ili metodom „setva posle nicanja“. Ova druga metoda obavlja se tako što se setva u svakom narednom roku obavlja posle nicanja iz predhodnog roka, sve do kraja maja. Letnja setva počinje 25. juna i traje do 15. jula. U uslovima navodnjavanja radi obezbeđenja neprekidne berbe boranije iz prolećne i letnje setve, seje se svakih 7 – 10 dana od kraja aprila do 10 – 15. jula. Za setvu na razmaku od 50 h 4 – 5 centimetara (sklop od 40 – 50 biljaka/m²) potrebno je 100 – 150 kg semena po hektaru.
Obradu zemljišta tokom vegetacije treba vršiti 2 – 3 puta plitko, s obzirom na plitak korenov sistem boranije.
Mehanizovana berba je jednokratna, obavlja se specijalnim kombajnima čiji je učinak 3 – 7 hektara dnevno. Ručna berba je u dva navrata i tada su prinosi za oko 30% veći, ali se pri tome postavlja pitanje ekonomske opravdanosti, s obzirom na to da jedan radnik može da ubere oko 120 – 150 kilograma dnevno.
Čuvanje mahuna boranije je ogrsničeno jer brzo gube vodu, imaju veliki intenzitet disanja i brzo se zagrevaju.
Savetodavac za povrtarstvo
Dipl. Inž Dragan Mijušković
agroinfotel