Bolesti žita – U uslovima Srbije, do sada nije bila uobičajena zaštita strnih strnih žita od bolesti. Razlozi za to su u prvom redu suvlja klima i postojanje domaćih sorata, koje su tolerantne prema ovim bolestima. Uvođenjem novih, stranih sorata koje su osetljive prema bolestima lista, počelo se i kod nas postavljati pitanje da li treba vršiti zaštitu strnih žita, a u prvom redu pšenice kao glavne kulture u ovoj grupi, od bolesti.
Zbog odumiranja delova ili celog lista što dolazi do nemogućnosti normalnog obavljanja fotosinteze, a to povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa.Ukoliko je gubitak prinosa veći od cene fungicidnog tertmana, zaštita od bolesti ima svoje opravdanje. Najznačajnije bolesti strnih žita su sledeće:
Pepelnica strnih žita – erysiphe graminis- jenajraširenije oboljenje ali najintenzivnije se razvija u regionu sa većom količinom padavina. prosečni gubici prinosa pšenice iznose 5-10% dok su kod ječma duplo veći. Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke naročito list zastavičar i klas. Simptomi razvoja pepelnice u početku se teško uočavaju. Primarna zaraza se ostvaruje na usnovi donjih rukavaca odnosno stabla,na mestima gde je usev najgušći. Kasnije zahvata list i bolest se postepeno širi ka gornjim delovima biljke. Na zaraženim delovima razvija se bela pahuljasta navlaka prvo u vidu gomilica koje posle prekrivaju celu površinu lista i dobijaju sivo-smeđu boju. Za razvoj bolesti su važni temperaturni uslovi i vlažnost tokom marta i aprila. Toplo i s
uvo vreme u ovom periodu dovodi do intenziviranja rasta. Hemijsko suzbijanje pepelnice treba primjenivati samo u slučaju kada se proceni da će se zaraza proširiti i na gornju trećinu biljaka naročito list zastavičar i klas.
Lisna rđa žita – puccinia recondita- Pojavljuje se na lišću i lisnim rukavcima Parazit prezimljava na mladim biljkama pšenice.
Siva pegavost lista pšenice- septoria tritici- u našem regionu ,naročito u vlažnim godinama može masovno da se pojavi pogotovo na osetljivim genotipovima. Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveći. Usled sušenja zaraženih listova dolazi do smanjivanja asimilativne površine i neminovnog smanjenja prinosa i kvaliteta. Posebno su gubici najveći ukoliko se bolest masovno pojavi pre klasanja biljke. Najčešći domaćini ovog parazita su pšenica dok ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas ) napada ređe.
Siva pegavost klasa pšenice -septoria nodorum- Bolest raširena naročito u zemljama srednje Evrope. Na područima Sredozemlja, pojačani intenzitet može da se očekuje kada je u periodu intenzivnog porasta i cvetanja biljke vreme vlažno sa čestim kišama. Štetnost ovog oboljenja se ispoljava u vidu smanjenja prinosa i pogoršanja kvaliteta zrna, posebno u semenskoj proizvodnji zrna. Najznačajniji domaćini ovog parazita su pšenica, tritikale, i ječam.Simptomi su sliči kao kod Septoria tritici stim da se simptomi pojavljuju i na plevicama, lisnim rukavcima i na stablu. Takođe, parazit prezimljava na biljnim ostacima i na sjemenu u vidu piknida. Pošto se bolest pojavljuje na gornjim listovima i klasu, tretiranje useva treba obaviti neposredno nakon klasanja strnih žita.
Žuta rđa pšenice – puccinia striiformis- Posebno rašireno oboljenje u područima sa hladnom i vlažnom klimom (severna i zapadna Evropa). U područima sa umerenom klimom javlja se u manjem intenzitetu. Puccinia striiformis prvenstveno napada pšenicu i ječam. Bolest se uglavnom javlja na listu i na plevama Bolest se zove još i crtičastarđa zbog karakterističnih crtičastih pustula limun-žute boje. Održava se na ostacima zaraženih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama travama.
Lisna rđa ječma – puccinia hordei- Javlja se u svim rejonima gajenja ali značajne štete pričinjava u prohladnim rejonima. Umanjenje prinosa može da se kreće 10-20% . Simptomi u vidu žućkasto mrkih uredospora se prvo pojavljuju na listovima, a kasnije i na rukavcima. Šućkasto mrke pege od Bolest se Retko javlja na stablu i klasu. Ukoliko je jak napad, dolazi do opšteg žutila obolelog lišća ječma. Visoka relativna vlažnost vazduha, dugotrajne rose su povoljni uslovi za infekciju, a bolest se širi vetrom Tretiranje se izvodi fungicidima na bazi propikonazola, triadimefona, proholaza i dr. Proizvođači, potrebno je obratiti pažnju na pojavu bolesti i mogućnost njihovog suzbijanja.
Dipl. ing. zaštite bilja Eleonora Onć Jovanović
PSSS Padinska Skela
SAVET PIS VOJVODINE – 19.april 2016.
Nestabilno vreme sa padavinama u fazi početka cvetanja ječma stvoriće uslove za ostvarenje infekcije gljivom koja prouzrokuje šturost klasova pšenice (Fusarium graminearum). Infekcija ovom gljivom vrši se preko prašnika, pa je neophodno praćenje faza ječma. Hemijske mere zaštite se preporučuju na samom početku cvetanja kada 5% klasova izbaci prašnike.Pored direktnih šteta koje se ogledaju u šturosti klasa, ovaj patogen sintetiše i mikotoksine koji su opasni po zdravlje ljudi i životinja.
Fungicidi registrovani za suzbijanje fuzarioze klasa u usevu ječma su:
Cello (tebukonazol + protiokonazol) 1,25 l/ha
Bumper P (prohloraz + propikonazol) 0,75 – 1 l/ha
Prosaro 250 EC (tebukonazol + propikonazol) 0,75 – 1 l/ha
Karika (hlorotalonil + propikonazol) 2 l/ha
Osiris (epoksikonazol + metkonazol) 1,5 – 2,5 l/ha
Zamir (prohloraz + tebukonazol) 0,75 – 1 l/ha
Antre plus (tebukonazol + tiofanat-metil) 1,5 l/ha
aroinfotel