Bokorenje kod strnih žita podrazumeva obrazovanje izdanaka iz podzemnih stablovih kolenaca, što predstavlja poseban način grananja. To grananje se odvija u tzv. čvoru bokorenja koji se najčešće nalazi na 1-3 cm ispod površine zemljišta. Iz čvora bokorenja izbijaju bočni izdanci i sekundarni korenovi, koji čine žiličast korenov sistem. Čvor bokorenja je životni centar žitne biljke i sa fiziološkom aktivnošću čvora bokorenja povezana je životna sposobnost cele biljke. Uginuće čvora bokorenja usled nepovoljnih uslova ili povrede štetočinama dovodi do uginuća biljke.
Bokorenje kod strnih žita uslovi i broj
Na brzinu i jačinu bokorenja pored klimatskih uslova utiču i kvalitet semena, vreme i dubina setve, veličina hranljivog prostora, aeracija zemljišta i mineralna ishrana. Bokorenje prestaje da se odvija kada tempratura padne ispod 6 C i kada pređe 20 C. Ne daju svi izdanci, koji se obrazuju u procesu bokorenja, stabla sa klasovima, tako da razlikujemo opšte ili ukupno bokorenje (svi formirani izdanci) i produktivno bokorenje. Produktivno bokorenje podrazumeva broj izdanaka po biljci koji donose klas i ono se povećava ukoliko ima dovoljno vlage i hranljivih materija pred vlatanje. Broj produktivnih stabala se kreće u proseku 2-3 što najviše zavisi od sorte i uslova bokorenja a naročito od dubine setve i gustine biljaka. Ukoliko su sorte sa visokim produktivnim bokorenjem treba regulisati količinu semena po preporuci proizvođača. Jako bokorenje u sušnim uslovima može biti negativno jer se za formiranje sekundarnih izdanaka troši mnogo vode i hranljivih materija na račun glavnog stabla što dovodi do smanjenja prinosa. Takođe u vlažnim uslovima pojačano bokorenje može dovesti do smanjenja prinosa usled povećane gustine useva i poleganja. Prema obliku, bokori mogu biti ležeći i rastresiti, uspravni i zbijeni, kao i prelazne forme ova dva oblika bokorenja.
Kod strnih žita osnova za opredeljenje treba da bude broj produktivnih vlati (koje nose klas) po m2, koji za većinu sorti pšenice treba da je u granicama 500-700. Treba računati na to da savremene sorte pšenice imaju koeficijent produktivnog bokorenja 1,5-2,5, pogotovo u nešto ređem sklopu i pri optimalnoj setvi.
Primer:
U jesen se izbroji broj biljaka / m2= 500.
Na proleće brojimo prezimele biljke = 400.
U fazi vlatanja brojimo sva stabla = 580.
U fazi sazrevanja brojimo klasove = 480.
Koeficijent ukupnog bokorenja = sva stabla / broj prezimelih biljaka = 580 / 400 = 1,40.
