ČUVANJE PLODOVA PARADAJZA

Patogeni u plod paradajza mogu dospeti na različite načine kako tokom gajenja tako i tokom berbe i skladištenja. Povrede pokožice ploda i plodne drške su potencijalni putevi za njihovo prodiranje. Takve plodove treba ukloniti pre nego što bolest počne intenzivno da se razvija. Na plodu se razvija veliki broj mikroorganizama, a posebno velike štete nanose Alternaria sp., Botrytis cinerea, Rhizopus stoloniferi, Geotrichum candidum i dr.

Posle berbe plodovi paradajza se mogu prati. Voda može biti za nekoliko stepeni toplija od samog ploda. Sadržaj hlora u vodi može da se kreće do 125ppm, a pH vrednost treba da je neutralna (oko 7).

Paradajz namenjen za udaljena tržišta mora se nakon berbe čuvati u uslovima odloženog zrenja do isporuke potrošaču. Stavljanje plodova u hladnjače ima preventivnu ulogu u smanjenju toplote proizvedene disanjem.

Plodovi paradajza mogu da se čuvaju na različitim temperaturama (od 0 do 35^oC) u zavisnosti od njihove zrelosti i planirane dužine čuvanja. Čvrstoća ploda se najbolje održava na temperaturama 0, 10, 30 i 35^oC. Ubrzana infekcija gljivama je pojačana pri čuvanju na 15, 20 i 25^oC. Svetlo crveni paradajz može da se čuva duže od dve nededelje na temperature od 10^oC.

Zreo paradajz se čuva bolje na nižim temperaturama, nego onaj namenjen dozrevanju. Kratko čuvanje (par dana) na nižim temperaturama (5^oC) je za preporuku, dok dužim čuvanjem plod paradajza gubi boju, čvrstoću i ukus.

Zreo paradajz (ružičast i crven) ubran u zaštićenom prostoru može da se čuva na 10^oC. Ukoliko se bere plod manje zrelosti on se prvo izloži dozrevanju na oko 20^oC, a onda se stavi na čuvanje (10^oC).

Ožiljci od plodne drške su glavni put u razmeni gasova. Ukoliko se taj deo ploda zatvori (vosak, parafin…) moguće je čuvati paradajz na sobnoj temperaturi i do 70 dana.

Paradajz se može čuvati i u modifikovanoj atmosferi (ULO hladnjača) gde se preporučuje sadržaj kiseonika od 4 do 8%, ugljen dioksida 1-2% i temperatura 13^oC. Povišene koncentracije ozona u upakovanom zrelom paradajzu takođe mogu da produže period čuvanja i smanje pojavu štetnih organizama.

Posle berbe

Prouzrokovači bolesti paradajza se mogu održati u ostacima zaraženih biljaka duže vreme nakon berbe, odnosno sve dok ne dođe do potpune razgradnje biljnih ostataka usled dejstva faktora spoljne sredine ili saprofitnih mikroorganizama. Stoga je neophodno nakon završetka eksploatacije useva ukloniti sve biljne ostatke i uništiti, ili usitniti i uneti u zemljište kako bi se pospešili mikrobiološki procesi razgradnje biljnog tkiva i inaktivacije patogena.

Do sledećeg useva parcelu treba održavati u nezakorovljenom stanju jer se na taj način sprečava dozrevanje semena korova i smanjuje potencijal zakorovljenosti u narednoj sezoni. Gajenjem useva jače pokrovnosti (strna žita) posle paradajza sprečava se prenamnožavanje korova karakterističnih za širokorede useve, a takođe se postiže bolje iskorišćavanje hraniva zaostalih iz prethodne sezone. Osim toga ovakav plodored smanjuje nagomilavanje patogena paradajza i njemu srodnih biljaka u zemljištu naročito ako je bilo masovne pojave tokom upravo završene proizvodnje.

Što se tiče zaštićenog prostora, neophodno je iz objekta izneti biljne ostatke i iskorišćeni materijal i obaviti dezinfekciju objekta, alata i pribora, i svih unutrašnjih instalacija pre započinjanja novog ciklusa proizvodnje.

Zbog završetka sezone i usmeravanja pažnje na druge aktivnosti često se zanemari značaj navedenih mera integralne zaštite i propusti prilika da se opasnost od štetnih organizama u narednoj sezoni preventivnim merama svede na minimum.