SUZBIJANJE KOROVA

Pri gajenju paradajza treba koristiti agrotehničke, fizičke, mehaničke, biološke i hemijske mere suzbijanja korova.

Hemijske mere suzbijanja korova

Pre izbora herbicida potrebno je ustanoviti koje su korovske vrste prisutne na proizvodnim površinama..

Direktna setva paradajza

• Ukoliko je registrovana brojna populacija jednogodišnjih uskolisnih korova preporučuje se da pre setve paradajza u zemljište se unese herbicid na bazi aktivne supstance napropamid u količini od 2,5 do 3,0 l preparata/ha.
• Ukoliko je registrovana brojna populacija višegodišnjih širokolisnih korova preporučuje se rana priprema zemljišta za setvu kako bi korovi ponikli u što većoj

Proizvodnja paradajza iz rasada

• Ukoliko je prisutna brojna populacija uskolisnih korova preporučuje se pre sadnje uneti u zemljište napropamid u količini od 2,0 do 4,0 l/ha.
• Ukoliko se očekuje pojava muharika, pepeljuge, štira tada se pre sadnje bez unošenja u zemljište mogu koristiti herbicidi na bazi pendimetalina u količini od 4,0 do 5,0 l preparata /ha.
• Ukoliko se očekuje pojava pomoćnica, štira, muharike pre sadnje treba koristiti preparate na bazi S-metolahlor.
• Za suzbijanje širokog spektra širokolisnih korova (gorušica, pepeljuga, štir, tatula, delimično ambrozija, abutilon) nakon nicanja paradajza ili 8 do 10 dana nakon rasađivanja može se koristiti herbicid na bazi metribuzina u količini od 200 do 700 g preparata/ha u zavisnosti od faze razvoja korovskih

Za suzbijanje širokog spektra uskolisnih korova i nekih širokolisnih korova (štir, abutilon,  konica, gorušica, suncokret) mogu se koristiti preparati na bazi rimsulfurona u količini od 30 do 60 g preparata/ha.

Uskolisne korove iz semena i rizoma uspešno suzbijaju i preparati na bazi a.m. kletodim ili cikloksidim Ipak, učestala upotreba ovih herbicida može dovesti do pojave rezistentnosti, pa suzbijanje uskolisnih korova treba obavljati i preparatima posle setve a pre nicanja i mehaničkim putem.

Smanjene doze herbicida i obrada zemljišta

Korovi se uspešnije suzbijaju dok su u početnim fazama razvoja (2-4 prava lista). Primena herbicida i izvođenje međuredne kultivacije je mnogo efikasnije ukoliko se izvodi na početku nicanja i razvoja korovskih biljaka. Primenjeni herbicidi u ovom periodu ispoljavaju dobru efikasnost i pri manjim količinama primene. Pošto korovi niču tokom dužeg vremenskog perioda, bolje je herbicide primeniti višekratno nego u kasnijim fazama razvoja, posebno posle cvetanja kada je efikasnost herbicida niska.

Model zatvaranja redova i malč folija

Gajenje paradajza na malč foliji ima više prednosti. Jedna od njih je mehanička zaštita od korova. Ukoliko se koristi malč folija, deo na kome nema folije se može tretirati preparatima na bazi glifosata, ali se moraju koristiti štitnici na diznama prskalice kako sitne kapi ne bi dospele do biljaka paradajza. Ukoliko je najavljeno toplo vreme glifosat može isparenjima da ošteti paradajz, te suzbijanje glifosatom treba odložiti do povoljnijih vremenskih prilika.

Novije agrotehničke mere suzbijanja korova

Novije agrotehničke ili mehaničke mere suzbijanja korova bi trebalo koristiti kada god je to moguće i kada situacija to zahteva. Ove alternativne mere će doprineti uspešnijem suzbijanju korova i smanjiće potrebu za primenom herbicida.

Jedna od ovih metoda je setva useva gustog sklopa između redova paradajza. Ova mera omogućava da biljke brzog nicanja i porasta obezbede zasenčenost međurednog prostora pre nego što usev paradajza zatvori redove. Nekoliko vrsta gorušica se koriste za ovu namenu. Potrebno je takođe voditi računa da usev gustog sklopa ne postane korov, tj. da nije u konkurentskim odnosima sa paradajzom. Preporuka je da se koriste samo usevi veoma kratke vegetacije.

Korove treba suzbijati u i oko polja, kao i u područjima u neposrednoj blizini proizvodnih parcela. Ova mera sprečava širenje i stvaranje zaliha semena korovskih biljaka i doprinosi boljem suzbijanju korova kao alternativnih domaćina patogena i insekata. Proporuka je da se uvratine redovno kose i drže uredno, kao i prostori oko sistema za navodnjavanje, dalekovoda i sl.

Rezistentnost korova na herbicide

Nakom primene, herbicidi moraju biti adsorbovani u kontaktu sa korovskom biljkom. Po dospevanju u biljku, molekuli a.m. dospevaju do specifičnog mesta delovanja gde remete neke procese ključne za porast i razviće korova. Pojam „način ili mesto delovanja herbicida” se odnosi na specifičan proces rasta ili razvića korova koji određen herbicid ometa. Način delovanja herbicida, takođe, uslovljava način primene herbicida.

Razumevanje načina delovanja herbicida je neophodno radi pravilnog izbora i primene herbicida u suzbijanje određenog spektra korova, ali i za sprečavanje pojave i razvoja rezistentnosti.

Herbicidi se dele u tri različite kategorije u odnosu na način usvajanja i delovanja:

• Herbicidi koji se primenjuju preko zemljišta – korovi ih usvajaju prilikom klijanja i nicanja;
• Folijarni herbicidi – deluju kontaktno uništavajući listove korovskih biljaka;
• Folijarni sistemični herbicidi se primenjuju takođe preko lista, ali se usvajaju u biljna tkiva, kreću se kroz biljku sprovodnim sudovima do biološkog mesta

Neki herbicidi se mogu koristiti na više načina. Na primer, metribuzin se može koristiti kako pre nicanja, tako i folijarnim tretiranjem korovskih biljaka posle nicanja.

Učestala primena herbicida sa sličnim ili istim mehanizmom delovanja dovodi do pojave rezistentnosti. Rezistentnost se može definisati kao karakteristika određene populacije korovskih biljaka da tolerišu latentne doze herbicida.

Razvoju rezistentnosti doprinose:

• specifičan način delovanja herbicida;
• širok spektar delovanja;
• produženo delovanje herbicida u zemljištu;
• česta primena jedne aktivne materije u toku sezone ili duži niz godina bez zamene ili kombinovanja sa herbicidima iz drugih hemijskih

Preventivne mere su važne u sprečavanju razvoja rezistentnih korovskih biljaka. Primenom preventivnih mere produžava se vreme eksploatacije herbicida i odlaže razvoj rezistentnosti:

• Primenjivati herbicide različitog načina delovanja tokom dužeg vremenskog perioda;
• U toku sezone primenjivati herbicide drugačijeg mehnizma delovanja;

 

• Planirati 4-5 godišnji plodored;
• Izbegavati uzastopnu primenu herbicida visokog rizika za pojavu rezistentnosti (ALS, ACC-aza).

U sezoni gajenja paradajza

• Koristiti herbicide sa nespecifičnim načinom delovanja;
• Primenjivati herbicide iz hemijskih grupa malog rizik za razvoj rezistentnosti;
• Slediti sve preporuke iz uputstva za primenu;
• Temeljno tretirati ona mesta gde je uočena slabija efikasnost herbicida nakon prvog tretmana; koristiti herbicid drugačijeg načina delovanja;
• Koristiti informacije iz pregleda useva pri određivanju zastupljnosti i pozicioniranja određenih korovskih vrsta u polju;
• Ukloniti korove pre nego što formiraju seme;
• Mešati herbicide različitog mehanizma.