Stručnjak za voćarstvo Zoran Keserović kaže da voćke imaju dobar potencijal za ovogodišnju sezonu. Evo kako to on to objašnjava.
– Prošle godine smo imali velikih problema sa izmrzavanjem — imali smo smanjenje rodnosti zahvaljujući pojavi poznih prolećnih mrazeva, a imali smo idealan raspored padavina, tako da su se voćke u 2025. godini pripremile jako dobro za 2026. godinu. Koliko radim 30 i nešto godina, nisam primetio takvu potencijalnu rodnost, i to kod skoro svih voćnih vrsta. Najkritičniji je taj period početkom aprila, prva dekada aprila. Ako dođe do pojave niskih temperatura, bez obzira na sve i na veliku potencijalnu rodnost, ja proizvođačima savetujem da idu sa malo oštrijom rezidbom, da bi napravili što bolju ravnotežu — kako bi imali rod ove godine, ali kako bi imali rod i 2027. godine — i obavezno da se preventivno pripreme. Naime, mnogi proizvođači na malim parcelama su okrečili stabla, što je jako dobro za ublažavanje niskih temperatura. Zatim postoje neke materije koje smanjuju tačku mržnjenja, koje se primenjuju negde na početku cvetanja — to su preparati na bazi auksina, molibdena i nekih jedinjenja, ima ih pod različitim nazivima — ali oni ne mogu značajno uticati na otpornost biljaka na niske temperature, ako se pojavi temperatura od minus 4, 5, 6 stepeni, kao što je bilo prošle godine. Najbolja tehnologija je takozvani anti-frost sistem u borbi protiv niskih temperatura, zatim se koriste frost-busteri za ubacivanje toplog vazduha unutar samih voćaka u zasadu. Znam jednog proizvođača iz Remete zadimljavao je celu noć i on je imao rod kao da nije bilo izmrzavanja. Postoji i jedan takozvani spag sistem koji se dosta koristi u Španiji i Portugalu — to su elise na tornjevima koje mešaju vazduh. Uređaj može da štite negde do minus 4, a ako se ugrade grejači, negde otprilike do minus 6. Ipak preporučujem samim proizvođačima da se pripreme, jer nikad ne znamo kada će se pojaviti niske temperature, a najosetljivija fenofaza jeste fenofaza precvetavanja.
Gotovo svakog proleća pozni prolećni mrazevi oberu deo roda. Evo objašnjenja zašto se to događa. Kada se voćka nalazi u dubokom zimskom snu, ona može izdržati i veoma niske temperature. Međutim, čim poteku biljni sokovi i pojave se prvi cvetovi, biljka gubi svoju prirodnu “antifriz” zaštitu. Cvetovi i tek zametnuti plodovi (mali, zeleni plodovi koji se formiraju nakon opadanja latica) sadrže mnogo vode, koja se pri mrazu ledi, širi i bukvalno razara nežna biljna tkiva.
Nisu sve voćke podjednako ugrožene. Redosled cvetanja direktno određuje ko će prvi “stradati” od mraza. Kajsija je apsolutna rekorderka po osetljivosti. Ona prva cveta, često još u martu, i zato najčešće strada u Srbiji. Breskva i nektarina su odmah iza kajsije, veoma nežne i podložne izmrzavanju. Trešnja i višnja su odmah iza kajsije i breskve. Naša nacionalna voćka šljiva je nešto otpornija, ali pozni mrazevi u aprilu često “oberu” rod.
Jabuka i kruška cvetaju nešto kasnije, pa često “pobegnu” mrazu, ali su u fazi precvetavanja i formiranja ploda su izuzetno ranjive.
Otpornost zavisi od vlažnosti vazduha, trajanja mraza i same sorte, ali nauka i praksa su definisale jasne granice:
| Faza razvoja | Delimično oštećenje (10-25% gubitka) | Potpuno izmrzavanje (90-100% gubitka) |
| Puni cvet | $-1.5$ do $-2.2$ °C | ispod $-3.8$ do $-4.4$ °C |
| Precvetavanje (zametanje ploda) | $-1.1$ do $-1.7$ °C | ispod $-2.2$ do $-3.0$ °C |
Sledeći saveti o odbrani od mraza će biti od koristi pre svega onima koji voće gaje na manjim površinama. Slušamo Mileta Radisavljevića iz beogradske kompanije ATP IRRIGATION.
– Kada krenu visoke prolećne temperature i kada voće počne da cveta, svi imamo strah od preranog cvetanja i od poznih mrazeva koji mogu napraviti velike štete. Kod većih plantaža postoji nekoliko različitih sistema, od priključnih traktorskih mašina do stabilnih sistema, koji mogu zaštititi te plantaže. Međutim, šta raditi sa plantažama površine 20–30 ari, pola hektara, hektar ili dva — kako ti voćari, za koje su ti sistemi koji se koriste na velikim plantažama preskupi, da zaštite svoje plantaže?
Na tržištu postoji više takvih preparata u tipu biljnog antifriza koji se mogu koristiti za zaštitu. Međutim, tu zaista imate situacije — od prodaje “bogojavljanske vodice” koja neće napraviti nikakav rezultat u zaštiti, do stvarno dobrih preparata koji će napraviti zaštitu uz pravilnu primenu. Bitno je gledati koje su aktivne materije. Ako ti preparati koji se prodaju kao biljni antifriz imaju samo neke mikro i makroelemente, tu nisam siguran da će biti neke dobre zaštite.
Međutim, postoje preparati gde je aktivna materija, da je tako nazovemo, bakterija iz reda Thiobacillus. Ti preparati su efikasni ako se primene po tehnologiji. A to znači — ne možemo primeniti preparat danas, ako se sutra očekuje mraz.
Mora se minimum 3 dana pre nastanka mraza primeniti, da bi biljka razvila koliko-toliko taj mehanizam zaštite od niskih temperatura. I taj preparat trebalo bi ponoviti još 2–3 puta, na razmaku od 10–12–13 dana, i primenjuje se kada je temperatura bar 7–8–10 stepeni, ujutru u najtoplijem delu dana. Tu postoji malo problem kako uskladiti spoljašnju temperaturu — da bude bez vetra — primeniti preparat, napraviti taj kontinuitet u primeni, i tako biti praktično zaštićeni negde do 5–10. maja.
Posle toga ne bi trebalo očekivati probleme. Drugo rešenje, koje može takođe da se primeni i koje je efikasno, jeste kombinacija hormona i algi. To znači preparati kojima ćete tretman svojih plantaža napraviti preparatima koji imaju hormone i koji imaju alge. Alge će stimulisati biljku da poveća svoju otpornost na niske temperature, i to se u praksi isto pokazalo kao jako dobra i uspešna kombinacija. Isto i kod tih preparata, bitno je vreme primene — da se primene na vreme. To znači, ne radi se korektivno, nego preventivno. Morate pre mraza primeniti takve preparate.
Postoji još jedno sredstvo — dimna kapsula. Ta kapsula primenjuje se bukvalno one noći kada nastaje mraz. Možda je ona najzahvalnija sa stanovišta primene. To su kapsule dimenzija prečnika 30–40 santimetara i debljine 5–6 santimetara, koje se raspoređuju po plantaži i moraju se zapaliti — pri sagorevanju razvija se dim. Te dimne kapsule oslobađaju toplotu, vodenu paru i pare parafina koje stvaraju zaštitnu mikroklimu u onoj zoni gde se dim širi. Ta kapsula sagoreva negde oko pola sata, plus-minus. Treba nekih 7–10 komada po hektaru, i kada se završi sagorevanje, taj film štiti biljke još 2–3 sata. Dakle, za neke kratkotrajne mrazeve, najjednostavnija primena je sa tim dimnim kapsulama. Ako je mraz dugotrajniji, bitno je samo da se ponovi proces još jednom, i na taj način, za par stotina evra, recimo, zaštitili ste hektar sasvim uspešno do temperature minus 4 stepena.
Inače, svi ti biljni antifrizi, u principu, do temperature minus 4–5 stepeni mogu da zaštite, ako se preventivno primene. Najbitnije je preventivna primena kod biljnih antifriza. Što se tiče dimnih kapsula, možemo ih bukvalno te noći kada se najavljuje mraz — moramo ustati, biti spremni, izaći, rasporediti dimne kapsule, upaliti ih i pratiti situaciju — pa ako za 2–3 sata temperatura ne poraste, ponoviti proces.
izvor:poljoprivreda.info