Spremanje stajnjaka – uslovi koje treba ispuniti

Spremanje stajnjaka – Izđubravanje i skladištenje đubriva je neophodno kako bi se postigli dobri higijenski uslovi u štali. Kod odabira načina izđubravanja gleda se da ono bude što jednostavnije, brže i efikasnije, a gleda se i vrsta prostirke.

Moraju se uzeti u obzir i troškovi investiranja u opremu, održavanja, gorivo i električnu energiju. Važno je i proceniti za šta će to đubrivo služiti tj. da li će služiti za đubrenje useva ili za prodaju. Najčešće se u štalama postavljaju daščani podovi po kojima krave defeciraju i oni se obično nalaze između bokseva. Daske se postavljaju na beton štale. Preporučuju se za umerene i hladne klimate. Ovo je najjednostavniji način sakupljanja đubriva, ali ujedno zahteva i više radne snage.

Spremanje stajnjaka – uslovi koje treba ispuniti

Najefikasniji sistem izđubravanja je ipak tzv. scraping sistem tj. mehaničko ili hidrauličko struganje đubriva sa betonskog poda pomoću pribora koji se sastoji iz sečiva. Postoje tzv. samohodni scraperi za koje je neophodan posebno dizajniran pod, a koji pored struganja ujedno i peru pod vodom pomoću specijalnih prskalica. Najbolji rezultati kod mehaničkog scraping sistema se postižu ako se đubrivo češće uklanja, čime se obezbeđuje čistoća i sprečava smrzavanje đubriva u vreme jakih hladnoća, a manja je i emisija amonijaka. Scraperi pričvršćeni za zadnju stranu traktora su takođe dobri za izđubravanje, ali zahtevaju veće investicije i više rada.

 Ako se planira ovakav način izđubravanja, onda se mora napraviti veća staza po kojoj se krave kreću i defeciraju (balegaju) kako bi se traktor kretao bez problema, a i ivičnjak slobodnih bokseva treba biti 20 cm viši kako se đubrivo ne bi ubacivalo u boks i na prostirku tokom scrapinga.

Što se tiče odabira skladišta za đubrivo, ono zavisi od načina izđubravanja i toga da li se radi o čvrstom,  polučvrstom ili tečnom đubrivu. Vrsta prostirke takođe utiče na način skladištenja đubriva. Đubrivo se može odlagati u jame sa daščanim podom, zatim u ograđene silose na zemlji i u lagune čiji su zidovi obloženi plastikom kako bi se sprečilo zagađenje zemljišta i vode.

 Nikad se ne sme ulaziti u skladišta za đubrivo bez zaštitne maske ili konopca oko pojasa koji drži neka druga osoba radi sigurnosti, jer su metan i hidrogen-sulfid koje đubrivo odaje jako otrovni i opasni po život. Zavisno od klimatskih uslova, poželjno je imati skladište u koje se đubrivo može odlagati najmanje 6 meseci.

PSSS Užice     dipl.ing.Nebojša  Đurić

  Tabela 1. Procenjena dnevna proizvodnja fecesa  i urina za goveda