Ishrana domaćih životinja silažom uglavnom nas asocira na ishranu goveda. Silažom možemo hraniti i ovce i koze.
Šta je silaža?
Silaža je sitno iseckana masa pojedinih vrsta biljaka, bogata hranivima, a priprema se procesom siliranja.
Siliranje je postupak konzervisanja biljne hrane koji se zasniva na inhibiciji štetnih mikroorganizama, kiselinama koje su proizvod spontane ili stimulisane biološke fermentacije, ili su poreklom iz direktne acidifikacije.
Siliranje je kontrolisana fermentacija usmerena u pravcu konzervisanja hraniva mlečnom kiselinom. Suština siliranja je u tome da se u što kraćem vremenskom periodu silo-masa oslobodi kiseonika, kako ne bi došlo do aerobne fermentacije i oslobođenja velike količine toplote.
Silažom možemo hraniti i ovce. Kako i koliko pojedine vrste silaža koristiti uishrani ovaca saznajemo od Neđeljka Pipovića, dipl. inžinjera poljoprivrede PSSS.
Priprema silaže
Za ishranu ovaca silaža se može spremati od različitih biljnih materijala, slično kao i kod goveda. I u ovom slučaju najprihvatljivija za proizvođače jeste silaža kukuruza, jer je postupak spremanja najjednostavniji.
Brdski predeli uglavnom nisu pogodni za gajenje kukuruza zbog kraćeg vegetacionog perioda ali u ovom slučaju i nije cilj potpuno sazrevanje kukuruza radi dobijanja zrna kao glavnog proizvoda, već se njegovo ubiranje može obaviti znatno ranije, u fazi voštane zrelosti. Tome pogoduje i postojanje brojnih sorti sa znatno kraćim vegetacionim periodom, koje su selekcionisane upravo za takve uslove. U ovom slučaju mogu se očekivati visoki prinosi zelene mase, ali se zna da se radi o reonima u kojima postoje veća ograničenja u sprovođenju potrebnih agrotehničkih mera.
Pored korišćenja cele biljke kukuruza za siliranje, u obzir dolaze i druga žita, kao i silaže trava, leguminoza i travno-leguminoznih smeša.
Silaže leguminoza mogu biti odličan izvor proteina upravo u mesecima intenzivnog razvoja ploda i jagnjenja ovaca, kao i u periodu dojenja. Pri siliranju trava i leguminoza preporučuje se prethodno provenjavanje pokošenog materijala, jer će silaža teže izmrzavati. Uovakve silaže se pri spremanju mogu uključiti manje količine prekrupe žita (10-20 %), Pri čemu se bitno povećava energetska vrednost.
Korišćenje silaže
Kod spremanja i korišćenja ovakvih silaža mora se voditi računa o dva bitna momenta.
- Kao prvo, silaža se kod nas koristi uglavnom u zimskim mesecima, kada su ovce bremenite, te treba da bude što boljeg kvaliteta. To znači da pri siliranju moraju biti ispunjeni svi bitni uslovi za kvalitetnu fermentaciju, zatim sabijanje obaviti što bolje uz dobro pokrivanje, odnosno zatvaranje siloobjekata, ne dozvoliti da silirani materijal bude zagađen zemljom zbog buternog vrenja itd.
- Drugi važan momenat je da se silaže spremljene od različitog biljnog materijala bitno razlikuju po hemijskom sastavu, odnosno količini proteina i energije. Iz tog razloga neophodno je znati kako i koliko pojedine vrste silaža koristiti u ishrani ovaca, i kako korigovati obroke ukojima je uključena određena vrsta silaže.
Kod ishrane ovaca silažom, potpuno isključivanje sena iz obroka se ne preporučuje s tim da se količina može smanjiti na svega 0,5 kg dnevno, a da se kvalitetna silaža poveća na 4-5 kg dnevno.
Uz silažu ovcama treba davati i oko 10g stočne krede dnevno, da bi se neutralisala kiselost i sprečila pojava acidoze.
Za bremenite ovce ne sme se koristiti pokvarena, plesnjiva i smrznuta silaža, jer u protivnom može doći do poremećaja u varenju, naduna, pobačaja itd.
poljosvera