PRAĆENJE PRISUSTVA I BROJNOSTI ŠTETNIH ORGANIZAMA
Praćenjem prisustva i brojnosti štetnih organizama u usevu paradajza omogućava se efikasnija primena mera suzbijanja štetnih organizm. Hemijske mere suzbijanja treba izvoditi samo u slučajevima kada brojnost pređe ekonomski prag štetnosti. Pregledom useva se stiče prava slika o zastupljenosti populacija štetnih organizama i njihovim promenama koje nastaju tokom vegetacione sezone.
Pregled useva pruža informaciju o dinamici populacija štetnih organizama, što omogućava proizvođaču da u najosetljvijim fazama njihovog razvoja odredi pravo vreme primene pesticida. Izviđanje polja bi trebalo da se vrši barem jednom nedeljno počevši od nicanja useva pa do žetve.
Broj mesta pregleda zavisi od veličine parcele. Preporučuje se najmanje jedno mesto pregleda na svakih 5 hektara. Da bi se obezbedila reprezentativnost uzorka primenjuje se šema kretanja kroz polje u obliku slova „W”. Ukoliko to nije izvodljivo, osoba koja vrši pregled treba da se kreće duž traka zalivnog sistema, a takođe i da pregleda reprezentativan deo parcele, uključujuću i ivične delove polja. Povećavanjem broja pregledanih mesta dobija se bolja slika stanja, što će omogućiti proizvođaču, odnosno savetodavnoj stručnoj službi, da donesu što tačnije preporuke.
Kada se traže određeni štetni organizmi, treba pregledati specifične delove polja. U potpunosti treba pregledati delove parcela pogodne za održavanje pojedinih štetnih organizama; ova područja mogu biti vetrozaštitni pojasevi, uvratine, zabareni, niži delovi parcele, mesta blizu sistema za navodnjavanje, ili mesta gde je bilo teško ili nemoguće primeniti fungicide, npr. blizu bunara ili bandera ili kuća. Pregled ovih osetljivih tačaka treba vršiti redovno tokom cele proizvodne sezone.
Metode pregleda proizvodnih parcela
Primenjujući metode praćenja brojnosti štetnih organizama preporučene od strane stručne službe, poljoprivredni proizvođači dobijaju tačnu informaciju o zastupljenosti populacija štetnih vrsta na svojim njivama. Dobijeni podaci omogućavaju da se hemijska sredstva pravilno i pravovremeno primene.
Izbor mesta pregleda se vrši nasumično. Ukoliko je brojnost nekog štetnog organizma jako mala, treba obeležiti mesta na kojima je prisutan, pa ih pregledati tokom narednog izlaska na parcelu.
Oboljenja
Pregled useva se vrši jednom nedeljno, od nicanja useva do kraja berbe. Slučajnim izborom pregleda se po 10 biljaka sa najmanje pet mesta. Intenzitet pojave oboljenja se utvrđuje po Horsfall-Barratt-ovoj skali, a vrednosti se upisuju u tabelu.
| 0 = nema infekcije 1 = 2-3% infekcije
2 = 3-6% infekcije 3 = 6-12% infekcije 4 = 12-25% infekcije 5 = 25-50% infekcije 6 = 50-75% infekcije 7 = 77-88% infekcije 8 = 88-94% infekcije 9 = 94-97% infekcije 10 = 97-100% infekcije 11 = svo lišće zaraženo |
Štetočine
Brojnost biljnih štetočina se na malim parcelama (do 5 ha) utvrđuje na pet mesta pregledom 10 uzastopnih biljaka u redu. Na velikim parcelama treba uraditi najmanje jedan pregled na 5 ha. Ukoliko je ditribucija i brojnost štetočine na pregledanim mestima neujednačena, broj mesta pregleda treba povećati za još pet.
Korovi
Brojnost korova se utvrđuje na najmanje 5 mesta po parceli a vrednost koji se unosi u tabelu predstavlja broj određene korovske biljke po m2.
Primer formulara za pregled useva. U tabeli su podaci o intenzitetu zaraze, brojnosti štetočina i korova i preporučenim merama zaštite
| Vlasnik | Pera Ždera | |
| Broj i naziv njive | 002 Smiljino 25 ha | |
| Savetnik | ||
| Sorta/hibrid | Srednje rani | |
| Faza razvoja paradajza | nicanje | kotiledoni |
| datum
15. maj |
datum
22. maj |
|
| Crna pegavost (A. solani) | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| Plamenjača (Ph. infestans) | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| Siva pegavost (S. lycopersici) | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| Suva trulež (Fusarium spp.) | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| Siva trulež (Botrytis cinerea) | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| Antraknoza (Colletotrichum spp.) | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| Bakteriozna pegavost | 0,1,0,0,0 | 0,1,0,0,0 |
| stolbur | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| ostala oboljenja | ||
| Preporuka – fungicidi | – | – |
| datum zaštite | ||
| Conar | 0,3,0,2,1 | 0,2,1,2,0 |
| jednogodišnji uskolisni korovi | 1,5,0,3,1 | suše se |
| višegodišnji uskolisni korovi | 0,1,0,0,0 | suše se |
| preporuka herbicida | Focus 1,0 l/ha | |
| datum zaštite | 17. maj | |
| Tripsi larve (br./biljci) | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| Tripsi odrasli (br./biljci) | 0,1,0,0,0 | 0,1,0,0,0 |
| Bela leptirasta vaš (br./m2) | 0,0,0,0,1 | 0,0,0,0,0 |
| Vaši na klopci | 5, 3 | 2, 1 |
| Vaši u usevu (br./m2) | 0,0,0,1,0 | 0,0,0,0,0 |
| Jaja leptira (br./plodu) | ||
| Jaja leptira (br./biljci) | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| Grinje | 0,0,0,0,0 | 0,0,0,0,0 |
| ostalo | 1 bubamara | |
| preporuka – insekticidi | Chess | ništa |
| datum suzbijanja | 17. maj | |
| nedostaci u ishrani | nema | nema |
| preporuka – đubriva | nema | nema |
Sve prikupljene podatke potrebno je čuvati što duže. Oni pomažu da se na pravi način uradi analiza proizvodnje, ali i da se obavi pravilna priprema za narednu sezonu. Takođe, kada u sistemu plodoreda paradajz ponovo dođe na istu parcelu, može se primeniti niz mera kako bi se sprečili mogući problemi i osigurao maksimalni prinos.