Vraćaju se guske !

Geese_Fruggo02

Pre gotovo 50 godina na vojvođanskim pašnjacimabilo je oko milion gusaka, a Srbija je bila treća u svetu po izvozu perja. Tada je u selima gotovo svaka porodica uzgajala ovu živinu, a naročito su sebanatska polja belela od gusaka dok danas to nije slučaj.

Velika jata pataka i gusaka danas su smanjena tako da je slikovita tradicija uzgoja domaćih gusaka u selima danas prava retkost. Gotovo svaka domaćica držala ih je zbog kvalitetnog mesa i jaja, ali i perja od kojeg su se pravili jastuci, jorgani i dunje. Činjenica je da su se vremena promenila tako da je danas guščje meso veoma retko na trpezama, a iako je perje i dalje traženo u celom svetu, za uzgoj gusaka retko ko je zainteresovan.

Velika jata gusaka

Selo Telečka blizu Sombora nekada je bilo poznato po proizvodnji guščjeg mesa i džigerice, a i žitelji Šatrinaca malog mesta u opštini Irig imali su velika jata gusaka dok je danas situacija drugačija – malobrojne su porodice koje u svojim dvorištima imaju i po nekoliko stotina gusaka.

Danas se uzgoj gusaka još donekle zadržao uz reku Tamiš i oko Vršca, kao i Mokrinu gde su guske od pamtiveka pratioci žitelja ovog sela, dok su retki primeri ozbiljnije proizvodnje kao što je u Bačkom Petrovom Selu i Temerinu.

Guske zahvalne za uzgoj

Student Poljoprivrednog fakulteta Dejan Trivunović iz Bečeja u dvorištu od prošle godine gaji oko 180 gusaka. Zainteresovala ga je priča koju je slušao od iskusnijih proizvođača pa je i on rešio da nabavi jato.

Guske su izuzetno zahvalne, ne smeta im ni velika vrućina, a ni niske temperature. Moje jato je u dvorištu seoske kuće, a s obzirom da imam i drugih obaveza angažovao sam i jednog radnika koji ih hrani. Oko njih nema puno posla, a ni ulaganja. Jedna guska dnevno pojede oko 200 grama kukuruza, ječma ili pšenice. Daleko je jednostavnije, a i jeftinije gajiti guske nego tovne piliće. U februaru počinju da nose jaja koja skupljam, a s obzirom da imam svoj inkubator prodajem jednodnevne guščiće“, kaže Trivunović.

Dodaje da je prošle godine prodao oko 1.000 komada. Na osnovu svog jednogodišnjeg iskustva tvrdi da je ovo pravi porodični posao koji jedna seoska porodica može da radi u svom dvorištu i tako obezbedi sebidodatnu zaradu. Kada je u pitanju uvećanje jata on kaže da prethodno mora da obezbedi sigurno tržištekako bi bio siguran u svoj posao i izbegao problem sa plasmanom, tako da će još malo sačekati.

Malo jato u Pivnicama

I Bolehradski Stevan iz Pivnica bavi se uzgojem domaćih gusaka. Kaže da je letos imao oko 70 komada, do sada je prodavao meso i jaja, dok je najtraženije guščje salo uvek poklanjao, jer se koristi kao veoma efikasno pomoćno lekovito sredstvo.

“Imam manji inkubator te tokom proleća skupljam jaja i ležem guščiće koje prodajem u selu ili okolnim pijacama. Svi bi trebali da znaju koliko je vredna i kvalitetna domaća živina i da je više koriste u ishrani. Nekada se od gusaka koristilo meso, jaja i perje, svi smo imali jastuke i dunje i pokrivače daleko toplije i udobnije od savremenih. Ali mi sada ne čerupamo guske, danas se to retko radi“, kaže Boleharski koji u prostranom dvorištu ima i kokoške, morke, patke.

Proizvodi traženi i u inostranstvu

I poizvođači i stručnjaci potvrđuju da guske nisu zahtevna živina u pogledu uslova gajenja, gde se, pre svega, misli na ishranu i smeštaj. Jedu baš sve i svoje potrebe za hranom mogu da zadovolje onim što nađu u prirodi.

Najčešće se gaje u područjima gde ima reka, bara, močvara i drugih vodenih površina. Guščji proizvodi su veoma kvalitetni, pa je prava šteta što nisu više zastupljeni u svakodnevnoj ishrani. Mađari, Slovaci i Česi, danas najveći izvoznici guščjeg mesa, jetre i perja odavno su shvatili da je uzgoj gusaka veoma isplativ posao, jer je kod njih ova vrsta mesa na ceni.

Potencijali su veliki, ulaganja minimalna, a uzgoj gusaka na otvorenoj ispaši isplativ. Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da se polagano broj proizvođača povećava, nije baš kao u ona davno prošla vremena, ali zvuči ohrabrujuće te ima nade da ćemo jednog dana imati više guščjeg mesa, jaja i perja.

izvor-agroclub

Leave a Reply