Visoki prinosi i dobar kvalitet plodova kod gotovo svih voćnih vrsta, a posebno pri uzgoju vinove loze i proizvodnji grožđa, karakteristike su proizvodne 2015. godine na području Srednjobanatskog okruga.
Vremenske prilike tokom većeg dela vegetacije pogodovale su uspešnom prolasku biljaka kroz sve fenofaze rasta i razvoja. Prosečne dnevne temperature povoljno su se odrazile na dobro cvetanje i zametanje grozdova, minimalnu pojavu bolesti i štetočina. Na kraju godine uspešno je završena berba uz iščekivanje proizvodnje vina vrhunskog kvaliteta.
Suša je uzela danak i u vinogradima
Branislav Prohaska ima vinograd u Orlovatu koji je sada u punoj rodnosti. Ovaj vinograd se prostire na površini nešto većoj od jednog hektara i broji 5.000 čokota u špalirima. Sortiment obuhvata Rajnski rizling, Sovinjon Blan, Muskat Otonel kada je reč o belom grožđu, dok je od crvenih sorti zastupljen Kaberne Sovinjon. U popunjavanju Branislav je zasadio i Merlo, kako bi mogao da pravi kupažu sa Kaberne Sovinjonom. Ovogodišnji rod bio je oko 10 tona grožđa.
“Uprkos naznakama da će ova proizvodna godina biti izuzetna, smatram da je ipak prosečna. Što je svakako mnogo bolje od 2014. godine koja je bila katastofalna.Suša je ove godine uzela svoj danak i u vinogradima. Zrno nije nalilo do kraja. Recimo, Muskat Otonel je imao 20 odsto šećera, ali je u određenom periodu loza iz zrna izvlačila sokove kako bi se sama održala za narednu godinu. Pojavili su se čokoti sa lepim grozdovima koji u sebi uopšte nisu imali šećera. Primenio sam sve pomotehničke mere. Imam stručnjaka za zaštitu bilja, a lepu saradnju ostvarujem i sa zrenjaninskom PSS. Po njihovim savetima radim sve. Prošle godine sam na njihovu inicijativu bacio glistenjak, a ove sam koristio veštačko đubrivo određenog sastava sa mikroelementima”, kaže Prohaska.
Ovaj vinogradar veći deo grožđa proda vinarima, a za svoje i za potrebe svojih prijatelja napravi oko 1.000 litara vina.
Niske zimske temperature vazduha opasne za vinovu lozu
I pored visoke adaptibilnosti vinove loze na različite agroklimatske uslove, niske zimske temperature predstavljaju jedan od ograničavajućih faktora za podizanje novih zasada i širenje vinogradarstva na području srednjeg Banata. “Otpornost loze prema izmrzavanju pre svega zavisi od vremena pojave i dužine trajanja mraza. Podjednako je važan i pravilan izbor podloge i sorte, kao i dobra biološka pripremljenost loze za nastupajući period prezimljavanja. Iz tog razloga tokom vegetacione sezone važno je ispoštovati sve neophodne agrotehničke i pomotehničke mere u cilju što boljeg diferenciranja rodnih pupoljaka (okaca) loze, nakupljanja dovoljne količine organske materije u tkivima čokota kao i dobrog zdrvenjavanja lastara do kraja vegetacije“, objašnjava Maja Martinov, master voćarstva u PSS Zrenjanin.
Izazivanje vegetacije u laboratorijskim uslovima
“Stepen izmrzavanja određenih delova čokota loze (okca, lastari), može se utvrditi na različite načine. U praksi, najčešće se primenjuje metod anatomskog preseka pojedinih organa na osnovu koga se može dati precizna ocena o delimičnom ili potpunom izmrzavanju određenih delova čokota. U zavisnosti od jačine mraza okce može biti uništeno u potpunosti ili samo glavni pupoljak, dok suočice mogu ostati nepovređene. Drugi, podjednako pouzdan način utvrđivanja stepena izmrzavanja okaca, jeste metod izazivanja vegetacije u laboratorijskim uslovima. Za ovu vrstu ispitivanja potrebno je obezbediti osvetljenu prostoriju sa konstantnom temperaturom od 25 stepeni Celzijusa. Lastari se režu na reznice (vioke) sa po jednim okcem i postavljaju kroz perforiranu limenu ploču ili stiropor u posudu sa vodom. Nakon desetak dana, neoštećena okca počinju da bubre i razvijaju se u lastariće”, objašnjava Martinov.
Ovu procenu neophodno je uraditi pred samu rezidbu, i na osnovu utvrđenog stanja prilagoditi određeni tip rezidbe zastupljenom sortimentu i uzgojnom obliku.
“U slučaju većeg izmrzavanja, preporuka je da se rezidbom ostavlja nešto veći broj okaca po čokotu od uobičajenog (povećati za oko 20%). Treba primenjivati tehniku duge rezidbe lukova sa ostavljanjem minimum 10-12 okaca po lastaru, uz obavezno negovanje rezervnog kondira sa 2 dobro rezvijena okca u osnovi svakog čokota”, dodaje Maja Martinov.
Na pojavu mraza vinogradari ne mogu uticati. Ali, svakako se mogu pobrinuti da njihov vinograd niske temperature dočeka u što boljem kondicionom stanju. Zdrav, dobro ishranjen vinograd, neopterećen rodom, mnogo bolje će podneti svaku vrstu vremenskih ekstremnih temperatura. To će se pozitivno odraziti na rod kako u tekućoj, tako i u nerednim godinama.
Autorka Jasna Bajšanski
izvor-agroklubhrvatska