Malina je kod nas najznačajnija vrsta jagodastog voća. U Srbiji se gaji na oko 22.000 ha, a površine se povećavaju iz godine u godinu. U malinarstvu je brz povraćaj uloženih sredstava jer malina rano stupa u rodnost, prorodi u drugoj godini po sadnji, a daje puni rod već u trećoj godini. Prinosi se kreću blizu 100.000 t na godišnjem nivou, što Srbiju svrstava među vodeće proizvođače. Proizvodnja maline je sigurna, jer se smrznuti ili prerađeni plodovi mogu pod povoljnim uslovima plasirati na domaćem i na inostranom tržištu. Trajanje uspešne i ekonomski opravdane eksploatacije zasada kreće se oko 10 godina, iako je životni vek maline 12-15, pa i do 20 godina. Malina se odlikuje redovnim i obilnim rađanjem, tako da u povoljnim agroekološkim uslovima, uz primenu savremene agrotehnike, daje prinose i do 20 t/ha.
Odabir i priprema zemljišta
Malina je voćna vrsta koja se dobro prilagođava različitim ekološkim uslovima. Ipak, za redovnu i obilnu rodnost maline, presudan uticaj ima izbor odgovarajućeg tipa zemljišta, položaja i klimatskih lokaliteta. Najbolja zemljišta za podizanje malinjaka su: gajnjače, blago opodzoljene gajnjače, deluvijalna zemljišta, smeđa slabo kisela zemljišta na škriljcima, kao i rečni nanosi, kiselosti pH 5-6 i sa 3-5% humusa. Plemenite sorte mogu se gajiti na 1000–1200 m nadmorske visine, ali su najpovoljniji uslovi od 300 do 800 m. Za podizanje zasada su pogodni položaji sa dobrim strujanjem vazduha jer se time obnavlja vazduh između izdanaka, prosušuje površina listova i plodova i otežava razvoj uzročnika gljivičnih oboljenja. Blago nagnuti tereni su pogodniji za gajenje maline u odnosu na ravne. U područjima do 800 m nadmorske visine i sa količinom padavina oko 900 mm, za malinu se preporučuju severne i severozapadne ekspozicije jer su ti položaji hladniji, vlažniji i bogatiji humusom od južnih, istočnih i zapadnih, što je preporučljivo za malinu. Na većim nadmorskim visinama od 800 m, prednost treba dati južnim ekspozicijama. Za podizanje zasada nisu pogodne sveže krčevine voćnjaka, vinograda ili šuma. Ne preporučuju se ni jako zakorovljena zemljišta, dugogodišnje ledine, kao i površine na kojima je gajen krompir, paradajz, paprika ili jagoda. U nekim od ovih zemljišta nalaze se za malinu vrlo opasne patogene gljive iz rodova Phytophthora i Verticillium.
U praksi se pokazalo da je mnogo bolje da se malinjak zasniva na nekoliko manjih parcela nego u komadu na parceli koja nije ujednačena u pogledu kvaliteta zemljišta ili mikroreljefa. Izabrane lokacije, prvo se očiste od ostataka drvenastih biljaka, korova, kamenja i drugog otpada. Nakon obavljenog krčenja, neophodno je da zemljište odmara 3-5 godina. Za to vreme, odabrana površina se koristi za gajenje okopavina i biljaka za zelenišno đubrenje.
Sledeća mera, nakon uređenja zemljišta, jeste popravka plodnosti zemljišta meliorativnim đubrenjem. Od organskih đubriva najčešće se koriste stajnjak, kompost i zelenišno đubrenje, a od mineralnih NPK sastava 4:8:24 ili 10:12:26+3 Mg. Treba nastojati da se koriste mineralna đubriva sa više kalijuma, jer je malina kalijumofilna biljka. Prilikom podizanja zasada po 1 hektaru je potrebno rasturiti 30–50 tona dobro zgorelog stajnjaka i 500–600 kg/ha NPK đubriva. Nakon rasturanja đubriva, pristupa se oranju na dubinu 30-40 cm. Duboko oranje se obavlja rano u jesen, a neposredno pred sadnju se vrši tanjiranje ili freziranje uz dodavanje druge polovine meliorativnih đubriva i po potrebi pesticida.
Sadnja maline
Malina se može saditi u toku jeseni i proleća, ali je jesenja sadnja bolja i prihvatljivija jer se na taj način malina adaptira na uslove sredine tokom zime i u period vegetacije ulazi sasvim spremna. Za sadnju se isključivo koristi sadni materijal proizveden u matičnim zasadima, besprekorno zdrav i apsolutne sortne čistoće. Kvalitetan izdanak maline je debljine 6 do 10 mm, dobro zdrvenjen i sa dobrim i pravilno razvijenim korenom. Prethodno se izdanak skraćuje na 20-25 cm, sve oštećene žile se uklanjaju, a zdrave skraćuju na 10–15 cm. Neposredno pred sadnju korenov sistem se potapa u kašu spravljenu od sveže goveđe balege, zemlje i vode. Radi dezinfekcije trebalo bi neposredno pre sadnje koren sadnica potopiti 10–15 minuta u rastvor nekog fungicida (Previcur N ili Ridomil NZ).
Izdanci se sade u brazde ili pored žice. Potrebno je da se pre početka sađenja obeleže mesta za sađenje u redu. Neposredno pred sađenje izdanci se stavljaju uz žicu ili u brazde pored mesta za sađenje. Najbolje je saditi po oblačnom i tihom vremenu. Za sađenje se koriste zdravi i zreli izdanci, dugački najmanje 50cm, debljine 8 – 10mm, koren treba malo skratiti i potopiti u razređenu kašastu smešu goveđe balege, ilovače i vode. Sadnice maline se stavljaju nešto dublje (4-5cm) nego što su bile u rastilu. Oko korena se stavi sitna zemlja, dobro nagazi i po mogućnosti zalije. Nakon završene sadnje oko svake sadnice treba rasturiti mineralnog đubriva u količini od 300 do 500 kg/hektaru ili 20–30 g po sadnici.
Da bi se sprečilo savijanje izdanaka pod teretom roda, postavljaju se nasloni. Kod sistema žbunova koristi se deblje kolje (200 × 5 cm), a kod pantljika i žive ograde nasloni između kojih se postavlja pocinkovana žica debljine 2-3 mm. Nasloni su od armiranog betona, drveni ili gvozdeni. Pobijaju se na 8-10m. Naslon može biti: s jednom žicom na visini 120-150cm za koje se vezuju izdanci sa dve žice; jedna ispod druge na 60-120 cm između kojih se provlače izdanci i vezuju za gornju žicu; sa dve žice u istom nivou na 100- 120 cm, između kojih se uvlače izdanci; sa 4 žice u istom nivou 60-120 cm, gde se izdanci uvlače između žica koje su udaljene 30-40cm. Ovo je najskuplji, ali i najbolji način. Posle sađenja izdanci se skrate iznad zemlje na 18-20cm, odnosno na 3 pupoljka
Nega i zaštita zasada maline
Održavanje zemljišta – Izvodi se 5-6 puta u toku vegetacionog perioda, a prvi put odmah nakon sadnje. Obično se obavlja rotofrezama ili tanjiračama, a može se kombinovati sa primenom herbicida. Jedna plitka obrada se obavezno obavlja i nakon obavljene berbe i uklanjanja izdanaka koji su doneli rod.
Đubrenje – U prvoj godini, ako je obavljeno meliorativno đubrenje zemljišta, malina se prihranjuje u dva navrata azotnim đubrivima. U ostalim godinama, osnovno đubrenje, prihranjivanje, a ponekad i dopunsko đubrenje. Osnovno đubrenje se obavlja u novembru ili decembru dobro zgorelim stajnjakom (u količini 20 t/ha) i kompleksnim đubrivima. Sa stajnjakom se unosi u zemljište i 500 kg/hektaru kompleksnog NPK đubriva „magniferta“ (10:12:26 +3 Mg), ili „jabukana“ (8:4:24), ili 600 kg/hektaru NPK odnosa 15:15:15. Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivima u dva navrata, od početka vegetacionog perioda do kraja maja. Moguće je izvršiti i prihranjivanje folijarnim putem jer malina ima povećane potrebe i za elementima Fe, Mn, Mg, B i S.
Navodnjavanje – Malina se navodnjava samo po potrebi, pre nego što se isuši sloj zemljišta u zoni korenovog sistema, najčešće 3-4 puta u toku vegetacionog perioda, s tim što se jedno navodnjavanje obavlja i posle završene berbe. Kod maline se najbolje pokazao sistem za navodnjavanje „kap po kap“.
Rezidba – Izdanak maline je dvogodišnji. U prvoj godini razvija se vegetativno dostužući svoju punu visinu, u drugoj godini donosi rod i ugine. Novi izdanci se razvijaju iz korenovog vrata. Osnovni princip rezidbe maline je da se izdanci koji su doneli rod, koji ne mogu poslužiti za rod, (slabi, na nezgodnom mestu ili su prekobrojni) odstranjuju u osnovi, a ostavlja se samo određeni broj najbujnijih izdanaka, njih 5-7 koji će doneti rod. Oni se vezuju za žicu i skraćuju na visinu 120-150cm. Odseca se samo vršna trećina izdanaka, jer srednja trećina daje najbolji plod i najveći prinos u odnosu na ceo izdanak.
Zaštita – Malina spada u osetljive voćne vrste i ako se ne sprovede redovna zaštita može doći do većih šteta pa čak i sušenja čitavih malinjaka. Od virusnih oboljenja, koje se prenose nematodama, lisnim vašima i polenom, najveće štete nanose virus prstenaste pegavosti, virus hlorotične mrežavosti lišća, virus žbunaste kržljavosti i virus hlorotične pegavosti lišća. Mere borbe su gajenje otpornih sorata, upotreba zdravog sadnog materijala, suzbijanje prenosioca virusa i uništavanje bolesnih biljaka. Mikoze su ekonomski najznačajnija grupa bolesti, a najčešće se javljaju ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata), antraknoza (Elsinoe veneta), trulež korena (Phytophthora fragariae var. rubi), uvenuće izdanaka (Verticillium albo-atrum, V. dahliae), siva plesan (Botryotinia fuckeliana), a od bakterioza bakterijski rak (Agrobacterium tumefaciens, A. rubi). Najvažnije je sprovesti preventivne mere – izbor nezaraženog zemljišta i zdravih i otpornih sadnica. Tretiranje fungicidima se obavlja oko sedam puta u toku sezone. U malinjaku se mogu sresti štetočine malinina buba, gundelj, malinov prstenar, malinin korebus, rutava buba, jagodin i malinin cvetojed, malinin moljac, lisne vaši itd.
Berba i čuvanje
Obavlja se u više navrata jer plodovi sazrevaju sukcesivno. U našim uslovima berba traje od polovine juna do kraja jula. Na berbu otpada 70-80% ukupnih troškova proizvodnje maline jer se obavlja ručno, mada u svetu postoje i kombajni za branje maline koji ostvaruju veći učinak ali lošiji kvalitet ubranih plodova. Prilikom berbe, plod se odvaja od cvetne lože i treba paziti da se ne gnječi. Pošto plodovi brzo sazrevaju, berba se obavlja svaki ili svaki drugi dan. Plodovi za svežu potrošnju i zamrzavanje se beru par dana pre pune zrelosti, a za preradu u punoj zrelosti. Plodovi se beru u plitke holandeze, u najviše 2-3 reda. Ubrani plodovi namenjeni potrošnji u svežem stanju i za izvoz, klasiraju se u tri klase: ekstra kvalitet, kvalitet I i kvalitet II.
Sortiment
Vilamet (Willamette) – poreklom iz SAD. Plod je srednje krupan do krupan, tamno crvene boje, slatko nakiseo, aromatičan i ukusan. Koštunice u plodu dobijaju tamno crvenu boju i otpadaju. Plodovi su pogodni za svežu upotrebu i preradu, a mogu da se koriste i za zamrzavanje, ako se beru pre pune zrelosti dok im je boja crvena. Vilamet sazreva srednje rano. Daje prinos od 8 t/ha. Samooplodna je sorte, otporna na veći broj virusnih oboljenja ali osetljiva na ljubičastu pegavost izdanaka maline (D. applanata).
Miker (Meeker) – poreklom iz SAD. Dobijena je ukrštanjem sorti Willamette Cuthbert. Plod je srednje krupan do krupan, intenzivno obojen, čvrst i ukusan. Pogodan je za zamrzavanje i preradu. Može da se bere i mehanizovano. Žbun je bujan i rodan.
Heritidž (Heritage) – takođe poreklom iz SAD. Dvorodna je sorta. Sazreva kasno. Prvi rod početkom jula, a drugi početkom septembra. Plod je srednje krupan, kupast, crvene boje i veoma atraktivan. Meso ploda je čvrsto i izvanrednog kvaliteta. Plod se lako odvaja od cvetne lože.
Tjulamin (Tulamin) – poreklom je iz Kanade. Rađa krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vaši, vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.
Otom blis (Autumn bliss) – ova sorta je poreklom iz Engleske. Malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova i izuzetnog ukusa. Sazreva 10-14 dana pre sorte Heritidž. Veliki deo roda donosi u prve dve nedelje berbe, što je prednost u severnijim podnebljima. Izdanci su kratki sa malo bodlji. Osetljiva je na virus žbunaste patuljavosti maline, a otporna je na trulež korena maline.
Polka (Polka) – Ovo je dvorodna sorta maline nastala u Poljskoj. Jedna od najboljih sorti introdukovanih poslednjih godina. Plodovi ove sorte su srednje krupni, čvrsti i tamnocrvene boje. Pošto se beru na 2 do 3 dana, a pun rod se dostiže u drugoj godini, prinos po hektaru može biti i do 12 tona.
Polana (Polana) – Veoma popularna poljska sorta. Jedan od roditelja joj je Heritidž, a drugi Zeva jesenja. Gaji se bez naslona. Formira veliki broj bujnih izdanaka. Sazreva otprilike 2 nedelje pre Heritidža. Odlične je rodnosti. Iz jednog pupoljka daje dve rodne grančice. Plodovi su srednje krupni, konični, tamnocrvene boje, prijatnog ukusa. Pogodna je za potrošnju u svežem stanju i za različite vidove prerade. Osetljiva je na trulež korena.
Autor: Svetlana Kovačević