Šljive berba – Plod šljive požegače sa 13-16% šećera ima izuzetno hranjivu, a posebno u biološkom smislu i zaštitnu vriednost. On je pravi mali rudnik vitamina, mineralnih i pektinskih materija, organskih kiselina, celuloze i belančevina. U svemu tome plod šljive nadmašuje plodove mnogih vrsta voća.
Šljiva je dragocen plod za svežu potrošnju, sušenje i preradu u slatke prerađevine. Ona se kao takva sve više troši u svetu i postaje sve značajniji izvozni proizvod u osušenom i duboko smrznutom stanju. Trebalo bi još značajnije angažovanje da takav plasman šljiva sve više razvijamo u interesu daljeg razvoja našeg šljivarstva.
Šljiva je u prvom redu nenadmašno sredstvo za poboljšanje želudačnog varenja hrane s najvećim prirodnim laksativnim delovanjem.Uprkos svemu tome, mi kao da sve manje trošimo svežih i prerađenih šljiva u našoj svakodnevnoj ishrani. Mnogo manje od potrošača na severu Evrope (koji sve više troše proizvode od šljiva), a mnogi nikad nisu ni videli šljivike i svježu plavu šljivu na rodnoj grani.
Zato smo, reći će neko, u potrošnji šljivovice vodeći u svetu, međutim statistika je neumoljiva – daleko zaostajemo za vodećim evropskim potrošačima žestokih pića po stanovniku. Treba samo otići u skandinavske zemlje pa vidjeti kako i koliko se pije viskija, votke i džina. Obavili smo uglavnom berbu šljiva po suvom i toplom vremenu kada su potpuno zrele, jer tada imaju najviše šećera i samo takve i daju najviše rakije (s bogatom karakterističnom aromom) i najkvalitetnije slatke prerađevine.
Zdrave i čiste plodove šljive treba ukomljavati po suvom i toplom vremenu (radi bržeg i lakšeg vrenja) u čiste, dobro pripremljene i zdrave drvene kace ili plastične sudove do zapremine 80%, da u punom vrenju komina ne pokipi. Takvi plodovi idu u mašinu za iskoštavanje sa razmaknutim i gumom obloženim valjcima, izmuljani plodovi šljiva brže i ujednačeno fermentišu, u odnosu na cele plodove, koji fermentišu usporeno i daju nešto manje rakije, a često i kiselije.
Šljiva berba i priprema za pečenje rakije
Punjenje sudova za vrenje šljive treba obaviti odjednom i završiti najkasnije u roku od 24 sata. Punjenje u većim vremenskim razmacima vrlo je opasno, jer može izazvati ukiseljavanje i najbolje ukomljene šljive. Ukomljenu šljivu nije dobro držati u otvorenim sudovima, jer pod uticajem kiseonika iz vazduha stvaraju se uslovi za rad sirćetnih bakterija i gornji deo komine će se ukiseliti i propasti. Sudove je potrebno dobro povezati pokrivenim nailonima i obavezno ubaciti vranj radi izlaska ugljendioksida iz fermentisanog kljuka. Vrenje se obavlja u anaerobnim uslovima i u takvim uslovima se proizvede i do 10% više rakije. Na taj način su se stekli svi preduslovi za proizvodnju kvalitetne rakije od šljive.
Za bolje, brže i sigurnije vrenje preporučljivo je na 100 kg izmuljane ukomljene šljive dodati 30 grama selekcionisanog kvasca.Takođe, praktikuje se kod fermentacije rakija, za sigurniju, bolju fermentaciju, aromatičniju rakiju, uz selekcionisane kvasce koristiti i specijalnu hranu za kvasce, koja sadrži potrebna hraniva za rad fermentnog aistema.
Burno vrenje šljive, u skladu sa vremenskim prilikama traje obično 12-14 dana. Posle toga dobro je ostaviti kominu da još desetak dana tiho vri i odmah zatim je peći, jer se brzim pečenjem komine dobije više rakije s manje kiseline.
Izvor: PSSS Smederev
Savetodavac: Vida Evstratiev dipl.inž.