Voćarstvo, uticaj uslova sredine – Prof dr Zoran Keserović savetuje. Savremena intenzivna proizvodnja voća u velikoj meri zavisi od uslova sredine. Ako uslovi spoljne sredine nisu odgovarajući, čak i najbolja sorta uz najbolju agro i pomotehniku neće dati dobre rezultate.
Prirodni uslovi (klima, zemljište i položaj) pojedinih rejona u Srbiji, su izuzetno su povoljni za gajenje voća. Limitirajući faktori koji imaju velikog uticaja na smanjenje prinosa i kvaliteta u agroekološkim uslovima Srbije su:
- niske zimske temperature,
- kasni prolećni mrazevi,
- grad,
- nagla promena temperatura u zimskom periodu,
- visoke letnje temperature,
- relativna vlažnost vazduha i nedostatak padavina.
u 2012. godini imali smo velike štete od pojave niskih zimskih temperatura i pojave prolećnih mrazeva, a ista situacija se ponavlja i u 2013 godini kada smo u pojedinim rejonima imali krajem druge dekade marta niske temperature i do -9,3 stepena ispod nule.
Niske zimske temperature posebno pogađaju neke od koštičavih (breskva i kajsija) i jagodastih voćnih vrsta (kupina) koje su manje tolerantne na niske temperature. U toku zimskog perioda 2009/2010. godine, došlo je do izmrzavanja u malinjacima i kupinjacima zapadne Srbije, a pogotovu u Mačvi. U pojedinim delovima Vojvodine su iz istog razloga stradali zasadi breskve, uglavnom oni podignuti gde im nije mesto ili zasadi sa osetljivim sortama.Jedine uspešne protiv mere su gajenje otpornih sorti i izbegavanje gajenja u regionima sa pojavom veoma niskih zimskih temperaturama. Prednost treba dati sortama koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima, ili se ovde već duže vreme gaje, jer su one već adaptirale na takve uslove. Veoma je važno da voćke uđu dobro pripremljene u period mirovanja. U tom slučaju one su otpornije prema niskim zimskim temperaturama. Jesen 2010. godine je bila dosta dobra i tamo gde je bila dobra zaštita, voćke su se dobro pripremile za rod u 2011. godini. Međutim, visoke temperature u drugoj dekadi novembra su ubrzale tokove organogeneze pogotovu kod koštičavih voćnih vrsta što bi moglo imati za posledicu veću osetljivost pupoljaka u toku zimskog perioda pogotovu ukoliko bi se temperature spuštale ispod -20 °C.Poseban negativan efekat u toku vegetacije imaju visoke temperature i visok intenzitet sunčevog zračenja. One uzrokuju ožegotine na plodovima i lišću, ali i na kori debla i grana. Pored protivgradnih mreža ova pojava se može umanjiti i izborom sorti (na primer sorta kruške Konferans je osetljivija od sorte Abate fetel). Sa ciljem smanjenja pojave ožegotina, poželjan pravac redova u zasadu je sever-jug. Nagle promene temperature u 2008. godini, uticale su na pojavu ožegotina listova kod sorte viljamovka, 
dok kod sorti kruške Santa Marija, Boskova bočica, Kiferov sejanac i Pakhams trijumf, takvih ožegotina nije bilo. Velike štete su nastale i u zasadima maline i drugog jagodastog voća jer su plodovi ovih voćnih vrsta veoma osetljivi na visoke temperature. Plodovi sa ožegotinama delimično su pogodni jedino za industrijsku preradu i umanjuju rentabilnost proizvodnje. Gubici koji nastaju usled pojave ožegotina plodova mogu biti značajni što je ilustrovano sledećim primerom: Na plantaži gde je ostvaren ukupan prinos od 273.227 kg jabuke ožegotine su se pojavile se na 20% plodova. Izračunato je da je vlasnik imao gubitak od 16.108 evra jer je takva jabuka prodata kao industrijska po znatno nižoj ceni.Na lokalitetima pokraj velikih vodenih površina, ako je pravac redova istok zapad, pojava ožegotina je još veća, pogotovu kod sorti jabuke Jonagold i Redčif.
U poslednjih deset godina nastaju velike štete od grada. Učestalost njegove pojave može biti ograničavajući faktor za voćarsku proizvodnju. Štete od grada mogu biti direktne i indirektne. Grad direktno oštećuje plodove, mladare, listove i grane. Pored direktne štete grad nanosi i indirektne štete. Zbog oštećenja listova i grana dolazi do slabijeg formiranja rodnih pupoljaka za sledeću godinu, što utiče na smanjenje rodnosti. Pored toga povrede na kori izazivaju pojavu gljivičnih i bakterijskih bolesti. Povrede od grada su posebno opasne kod koštičavih voćnih vrsta, gde grane sporo i nepotpuno zarastaju te dolazi do pojave smolotočine i do prenošenja nekroze na samo drvo. Jedini siguran način zaštite od grada je postavljanje protivgradnih mreža. Na tržištu se mogu naći mreže različitog kvaliteta. Kvalitetna mreža može trajati i do 25 godina. U svim delo
vima Srbije, u maju i junu mesecu 2010. godine, grad praćen olujnim vetrom naneo je ogromne štete, čak i na pojedinim lokalitetima gde se pojava grada ne pamti poslednjih 30 godina. Samo u slankamenačkom ataru grad je uništio rod u zasadima jabuke i breskve na preko 800 ha. Najsigurniji način zaštite od grada je postavljanje protivgradnih mreža. Protivgradne mreže su posebno važne u savremenim intenzivnim zasadima jabučastih voćnih vrsta i u proizvodnji sadnog materijala. Navešćemo primer jednog zasada pokrivenog protivgradnom mrežom, gde je ove godine u trećoj godini ostvaren prinos od 42 tona po hektaru. Na ovom lokalitetu, grad je padao dva puta u toku vegetacije. Oštećeni su bili samo plodovi na kraju redova. Da nije bilo protivgradnih mreža šteta od grada iznosila bi više od 16.000 evra po hektaru. Može se reći da se mreža isplatila već u ovoj godini. U 2013. Godini već krajem marta i prvoj dekadi aprila došlo je do pojave grada. Bez obzira na sve probleme u 2013. godini, pojave niskih temperatura u martu, loših vremenskih uslova za vreme oprašivanja i oplodnje, velikih količina padavina u prvom delu vegetacije koje su otežavale zaštitu od važnijih uzročnika bolesti, zatim sušni period u drugom delu vegetacije, ova godina je bila sa najvećim prinosom voća u poslednjih 10 godina. Proizvođači nisu dobro odradili rezidbu, a pogotovu hemijsko proređivanje cvetova i plodova i na kraju se dobio loš kvalitet plodova pogotovu kod šljive i jabuke. Proizvođačima smo na početku godine savetovali da povedu računa o kvalitetu plodova, da rodnost regulišu rezidbom, hemijskim i ručnim proređivanjem plodova, da povedu računa o zaštiti protiv važnijih uzročnika bolesti i štetočina, pogotovu protiv monilije,
čađave krastavosti, jabučnog smotavca i grinja, međutim mnogi proizvođači se nisu snašli.
Sušna jesen 2014. i nedostatak snega ostavile su zemlju bez preko potrebne vlage. U decembru je palo 5 puta manje padavina u odnosu na višegodišnji prosek. Pored toga izuzetno rodna 2013. je dosta iscrpela voćke, ali zahvaljujući toploj jeseni one su se dobro pripremile za rod. Toplo vreme je uticalo na brži razvoj generativnih i vegetativnih pupoljaka, tako da smo imali raniji početak vegetacije za 10 do 15 dana u odnosu na prosečnu godinu. Međutim sneg u drugoj dekadi aprila pogotovu u Zapadno moravskom i šumadijskom regionu je naneo velike štete u zasadima maline i kupine koji su dobro negovani. U trećoj dekadi aprila u istim regionima i južnomoravskom došlo je do poplava koje su delimično uništile zasade u ravničarskim delovima, a velike količine padavina u drugoj dekadi maja (13, 14 i 15 maja 2014.) koje su u nekim krajevima iznosile i preko 200 mm su dodatno oštetile zasade jagode, maline i kupine pogotovu u ravničarskom delu najviše u Podrinjsko-Kolubarskom, Zapadno-Moravskom i podunavskom rejonu. I na većim nadmorskim visinama zbog odrona, klizišta došlo je do šteta u zasadima. U zasadima maline u Ariljskom i Ivanjičkom malinogorju gde nije dobro pripremljeno zemljište prilikom podizanja zasada i gde nije razbijen glejni horizont, došlo je do “gušenje” korena i sušenje izdanak u rodu. U ovim zasadima zbog prevelike vlažnosti došlo je do pojave štetočina koje su dodatno uticale na sušenje izdanaka. Kod nekih sorti trešnje iako su imale dobro zametanje plodova zbog velikog variranja temperatura došlo je do pojave stresa i naglog opadanja plodova, a masovno je i pucanje plodova, pogotovu ranih sorti trešanja. Sve ovo će uticati na smanjenje prinosa jagode, trešnje i maline u odnosu na procene koje su date početkom godine. Na pojavu nižih temperatura, ali i korišćenje preparata za zaštitu koji dodatno izazivaju rđu u fazi precvetavanja reagovale su i neke sorte jabuke, pogotovu sorta greni smit kod koje se pojavila rđasta prevlaka, ali u manjoj meri i kod drugih sorti. Za razliku od jagodastih voćnih vrsta kod ostalih jabučastih, koštičavih osim trešnje i jezgrastih očekuje se dobar prinos i kvalitet, uz dobru zaštitu od bolesti i štetočina.
Bez obzira na elementarne nepogode koje su se javile u trećoj dekadi aprila i drugoj dekadi maja u Srbiji na osnovu dosadašnje analize pupoljaka, cvetanja, zametanja plodića i izgleda voćaka u 2014. godini može se očekivati nešto manji rod u odnosu na 2013. Godinu za 5-10 odsto, a posebno se očekuje visoka rodnost kod kajsije, breskve i višnje u odnosu na prošlu godinu. U Vojvodini ova godina će biti jedna od najrodnijih u poslednjih deset godina.
Uzimajući u obzir klimatske promene, u savremenom voćarstvu treba birati voćne vrste i sorte koje daju najbolje rezultate u odgovarajućim agroekološkim uslovima, podizati protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i antifrost sisteme kao obavezne mere u većini regiona Srbije. Iako je cena visoka, isplati se već nakon jedne kritične godine. Uz odgovarajuće subvencije države i lokalne samouprave proizvođači bi se mnogo lakše opredelili za ovo dugoročno isplativo ulaganje.
Izvor: prof.dr Zoran Keserović
autor: Goran Đaković
agropress.org.rs