Jedan od faktora za izbor rase za uzgoj u sistemu krava – tele je lakoća telenja. Bitno je da se krave uglavnom tele same ili uz minimalnu pomoć čoveka. Teških telenja i problema koje ona nose, boji se svaki uzgajivač i vlasnik stoke, naročito ako dođe do gubitka teleta. Krave s teškim telenjima obično traže lečenje. Njihov servis period je duži, što naposletku nosi gubitke u laktaciji i broju rođene teladi. Takođe, sve je izraženiji problem nemogućnosti dobijanja ljudi za pomoć pri teškim telenjima. Telenje obično nastupa unutar dva sata nakon što se pojavio amnionski omotač (mehur).
Ako je bilo koja od tih faza spora ili protiče uz komplikacije, govorimo o teškom telenju ili distociji. Teškoće telenja češće su kod junica nego kod krava.
Važno je da se krave tele same
Mnogo je faktora koji utiču na teška (incidentna) telenja. Neki od njih su: laktacija po redu (prvotelke se teže tele nego višetelke), pol teleta (muška telad su veća i njihovo rađanje je teže u odnosu na žensku), masa teleta na porođaju (veća masa – teže telenje), dužina graviditeta (duže nošenje – teže telenje), masa krave i rasa oca. Disproporcija između majke i teleta najčešći je razlog teških telenja. Selekcijskim radom i iskustvom stočara za odgovarajuća geografska područja u zemlji, biraju se bikovi očeve rase koji će u odnosu na materinsku osnovu odgovarajućih područja biti najbolji.
U sistemu krava – tele važno je da se krave tele same ili uz minimalnu asistenciju čoveka. Pri odluci o izboru terminalne rase potrebno je uzeti u obzir uticaj terminalne rase na tok telenja. Obično rase s laganim telenjima imaju mali kapacitet rasta i manji kapacitet za proizvodnju mesa, a brže nakupljaju salo.
Lakoća telenja kod pojedinih rasa
Tabela: Lakoća telenja kod pojedinih čistih rasa
| Rasa | Normalan porođaj (%) | Težak porođaj (%) | Pomoć kod telenja (%) |
| Aberdin-Angus | 99,0 | 1,0 | 0 |
| Blond d’Akiten | 92,9 | 5,2 | 1,9 |
| Šarole | 91,6 | 5,4 | 3,0 |
| Simentalka | 94,9 | 4,4 | 0,7 |
| Hereford | 99,0 | 1,0 | 0 |
| Limuzin | 98,3 | 1,4 | 0,3 |
| Saler | 98,7 | 0,9 | 0,4 |
Brojnost teških telenja raste sa porastom tovne kondicije junica i krava. Nagomilavanje sala oko karličnog kanala smanjuje prolaz plodu. Takođe, deponovanjem intermuskularne i intramuskularne masti smanjuje se mišićna moć za istiskivanje teleta u vreme telenja.
Ukoliko je pri telenju potrebna asistencija, kao što je slučaj s velikom teladi, preporučljivo je pridržavanje sledećeg postupka: oprati ruke i koristiti duge rukavice, upotrebiti ovlaživač, otvoriti grlić materice, namestiti tele i postaviti dezinfikovane konopce, a zatim vući na dole i unazad u vreme kontrakcije. Ukoliko se krava ne oteli u roku od pola sata, treba potražiti pomoć veterinara.
Uloga selekcije
Uloga selekcije na tok telenja je velika. S te tačke gledišta moramo odabrati krave koje se lakše tele, odnosno seme bikova s potvrđenim laganim telenjima, ukoliko koristimo veštačko osemenjavanje. Sa semenom bikova koji daju teška telenja ne smemo osemenjavati junice, mlade i sitnije krave. Tako ćemo smanjiti ekonomsku štetu prouzrokovanu teškim telenjima.
Testiranje bikova na težinu telenja odgajivačima pruža dragocene informacije. U osnovi se razlikuju četiri stepena težine telenja: lako, normalno, teško (carski rez) i telenje s mrtvorođenom teladi (embriotomija).
Autor: Ivan Jukić