Prinos useva je rezultat dobro donešenih odluka. Svi govore da treba smanjiti troškove. To je jedna od tema iz susreta proizvođača – smanjiti troškove na ulazu, ali da se ne smanje dobri prinosi. Budite oprezni šta smanjujete pre početka setve kukuruza jer preterana “štednja” može dati loše rezultate u berbi.
Dobre osluke mogu zaštititi najproduktivnia ulaganja kao što je :
-
gustina i vreme setve,
-
izbor hibrida,
-
vrsta đubriva,
-
efikasna primena zaštite
Oni nesrazmerno utiču na prinos i profit. Preterano “rezanje” ulaza može umanjiti prinos i da Vam se ušteda obije o glavu.
Najveći uticaj ima vreme setve, u preporučenom roku, upotreba azota, odabir hibrida i prethodni usev.
Primer iz SAD. Od raznih faktora proizvodnje, gustina setve se najviše promenila u poslednjih 50 godina, povećanje od prosečno 18.000 biljaka po jutru u 1965. do 32.000 biljaka po jutru danas. To će morati ići još više kako bi se postigla cifra od 300 bushels ( 7.600 kg ) po jutru.
“Da bi došli do 300 bushels po jutru sa otprilike iste veličine zemljišta, morate povećati populaciju od 32.000 do 45.000 zrna po jutru. Visoka gustina setve je isplativo samo kada je oplodnja i visok prinos u skladu s tim. Te dodatne biljke međusobno se takmiče za hranljive materije. Takođe, vreme setve određuje šta od primenjenih đubriva ima najveći uticaj na prinos u određenoj sezoni.
Primer iz SAD
Dodatni fosfor (P), isplatio se najviše (+17 bushels po jutru – 425 kg ) u 2011. godini.
U 2013. godini, gusta setva (45.000 u odnosu na 32.000 biljaka po jutru) isplatilo najviše (+27 bushels po jutru – 675 kg).
U 2014. godini, pravilna, efikasna upotreba fungicida i gusta setva isplatilo se najviše (39 bushels po jutru – 960 kg ).
Pod pretpostavkom da ste uradili analizu zemljišta, znate količinu hranjivih materija koje vaši usevi iznose iz tla. Važno je da bratite pažnju kada i kako biljka kukuruza koristi svaku hranljivu materiju, posebno onih koji usev upija i koji završi u zrnu.
Hranjive materije sa visokim uticajem na vrednost buduće berbe(azot, fosfor, sumpor, i cink)su najvažnije za visok prinos kukuruza.
Fosfor (P) ima najviši indeks važnosti za prinos od svih hranjivih materija. Više od polovine P unosa pojavljuje se tokom punjenja zrna. Veliki je podsticaj ujednačenosti nicanja i ranog rasta, stavljanjem u brazde . Fosfor je jedna od teško pokretnih hraniva u tlu. Trebao bi biti 4 do 6 inča ( 10 – 15 cm ) direktno pod red useva, ili najmanje 3 inča ( 7,5 cm ) horizontalno iz reda useva. Biljka upija više od 7 funti ( oko 3,2 kg ) azota (N) po danu – za 21 dan od otprilike 21. aprila do 14. jula ( u uslovima tla u SAD-u) , jer stvara stabljike i lišće. To je 150 funti po hektaru ( oko 72 kg) N i to se ne može nadoknaditi kasnije.
Kalij (K) mora da se apsorbuje u biljke kukuruza pre cvetanja i tada će biti koristan.
Bor igra veliku ulogu u oprašivanju. On je nepokretan u biljci, osim za vreme cvetanja.
Više od polovine sumpora (S) i cinka (Zn) i njihovo upijanje se događa tokom punjenja zrna. To objašnjava logiku upotrebu tih elemenata u helatnom obliku mikronutrijenata (biljno dostupna formulacija) .
Osim agronomije i njenih znanja potrebno je i upotreba zdrave logike. Važni su i ugovori o iznajmljivanju zemljišta. Oni mogu odgoditi izdatke skupe opreme ili prelaz na novi sistem obrade tla. Vlastite poljomašine mogu smanjiti fiksne troškove.
Biljni populacija
Od 1965. godine, američki prinosi kukuruza porasli su za 242%, dok se populacija povećala za 178%. Najveća zastupljena praksa setve je 30-inčni razmak u redu sa 38.000 biljaka po jutru, sa znanjima današnje tehnologije. U određenom trenutku, biljke se takmiče jedna sa drugom, korenov sistem će se smanjiti, i hranjenja biljke postaje na taj način najvažniji faktor uspeha. Godine 1965., sejali smo u SAD 18.000 semena po jutru, u proseku, a to je dalo 70 bushels po jutru. Danas smo prosečno sa 32.000 biljaka po jutru, a prosečno dobijamo 170 bushels po jutru.
U budućnosti
Ovi koncepti, proizvodnje i tehnologije daju nadu za budućnost i povećavanje prinosa. Helatni oblik i primena mikronutrijenata za stavljanje direktno u brazda aplikacijama, koji sprečavaju P i mikronutrijente da poniru u tlu. To može uključivati fizičke prepreke ili helatne formulacije koje obezbeđuju dobru ishranu uz veće gustina setve. Povećavanje biljne populacije po jedinici površine zahteva i nove tehnike ispitivanja tla. Novi algoritmi mogu biti potrebni za prinose iznad 300 bushels ( 7.600 kg ) po jutru. Današnji testovi tla su kalibrirani na prinosima i proizvodnim praksama 1960-ih i 1970-ih.
agrotelinfo