Setva za dvadeset dana, koštaće – Za kukuruz troškovi 480 evra po hektaru, suncokret 430 evra, soju 440 evra…
Već sredinom marta trebalo bi da počne setva, a i ova će, po proceni stručnjaka, biti skuplja nego lanjska. Uz napomenu da setvu treba obaviti na 2,016 miliona hektara, agrarni analitičar Vojislav Stanković ocenjuje da su troškovi, prema aktuelnim cenama, oko 20 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu i to pre svega zbog rasta cene hemije: mineralnog đubriva, herbicida i pesticida.
– Kada je reč o osnovnim ratarskim termofilnim biljnim kulturama procene su da će za setvu kukuruza trebati 480 evra po hektaru, suncokreta 430 evra po hektaru, soje 440 evra i šećerne repe 470 evra po hektaru. Planovi setve će biti realizovani zavisno od potreba tržišta (domaćeg i stranog) i kretanja cena, kaže Stanković.
Površine u hektarima
Kukuruz 1.100.000
Suncokret 180.000
Soja 180.000
Šećerna repa 60.000
Duvan 6.000
Povrće 250.000
Krmno bilje 240.000
Ukupno 2.016.000
Polazeći od raspoloživih proizvodnih resursa, dostignutog stepena proizvodnje i potrošnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, istraženosti svetskog tržišta i moguće tražnje agrarnih proizvoda potrebno je razraditi koncept povećanja proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ukazuje Stanković.
Manje žita, više industrijskog bilja i voća
Po njemu, pored povećanja produktivnosti poljoprivredne proizvodnje i njene veće efikasnosti, potrebno je definisati i realizovati proizvodno i tehnološko prestruktuiranje i modernizaciju proizvodnje u skladu sa uslovima i kretanjima na svetskom tržištu. Osnovni pravci proizvodnog prestruktuiranja trebalo bi da budu sadržani u pravcu smanjenja površina pod žitom i rasta onih pod industrijskim, stočnim i krmnim biljem, jagodičastim voćem, uz istovremeno povećanje i stabilizaciju prosečnih prinosa, a posebno intenzifikacijom stočarske proizvodnje potrebno je povećati njen udeo u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.
U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji i prometu biljni proizvodi zauzimaju veoma važno mesto, ukazuje Stanković. Značaj proizvodnje i prometa biljnih proizvoda proizilazi iz činjenice što je njihov najveći obim neophodan u svakodnevnoj ishrani ljudi i stoke. Pored naturalne proizvodnje i prometa, povećanjem broja tržišnih potrošača, razvojem i urbanizacijom i rastom životnog standarda, neophodnost svakodnevne potrošnje biljnih proizvoda, prerađenih i pripremljenih za prodaju, neposredno doprinose širenju i usavršavanju – modernizaciji proizvodnje i tržišta ove grupe proizvoda.
Udeo biljnih proizvoda u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda ceni se na osnovu pokazatelja o udelu biljne proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u zemlji i šire u svetu. Smatra se da u svetskim okvirima ratarska proizvodnja zauzima najveći deo obradivih površina, pri čemu daje najveću masu biljnih proizvoda i oko tri četvrtine vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Od ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, na ratarsku proizvodnju otpada nešto iznad dve petine. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda za ishranu ljudi i stoke, što ukazuje na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog prometa i tržišta ovih proizvoda. U razmatranju osnovnih proizvodnih pokazatelja polazi se od njihove klasifikacije na: žita, industrijsko bilje, povrtarske biljke i stočne hrane-krmnog bilja kao i ranog voća.
Setva za dvadeset dana, koštaće kao …
Kukuruz
Proizvodnja kukuruza je ekonomski najznačajnja za poljljoprivredu, odnosno privredu Srbije u celini. U bruto ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje u pojedinim godinama sa oko 25 odsto, što predstavlja izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočarskoj proizvodnji, a dosadašnji motiv za povećanom proizvodnjom su stabilne otkupne cene zbog visokog učešća ove žitarice u izvozu.
Proizvodnjom industrijskog bilja obezbeđuje se sirovina za prerađivačku industriju i ima važan tehnološki, komercijalni i privredni značaj. Preradom dobijaju se značajni prehrambeni proizvodi – konzumni šećer, jestivo ulje, i sl., kao i brojni nuzproizvodi koji se koriste u ishrani stoke, sačma (pogače), rezanci i ostali. Ova proizvodnja ima snažnu podršku prerađivača, što obezbeđuje stabilnost proizvodnje i sigurnost primarnih proizvođača, ukazuje Stanković.
U procesu promena setvene strukture, kreatori poljoprivredne politike su, direktnim podsticajima- subvencijama (po ha setvene površine i ostvarenog obima proizvodnje), značajnije doprineli rastu setvenih površina pod industrijskim biljem. Ostvaren je rast setvenih površina za 25 odsto, u odnosu na prosek 1996 – 2000. godine, sa povećanim udelom u ukupnim oraničnim površinama na oko 20 odsto.
Suncokret
Suncokret u Srbiji ima dobre agroekološke uslove i predstavlja industrijsku biljku, čijom se preradom dobija jestivo ulje. Suncokretovo jestivo ulje koristi se za potrošnju u konzumnom obliku i kao sirovina u pojedinim granama industrije /prehrambena, farmaceutska i drugim). U Srbiji se uzgaja poslednjih godina na preko 180.000 hektara i u strukturi ukupnih oraničnih površina učestvuje sa 6 odsto, napominje Stanković.
Poslednjih godina ostvaren je rast setvenih površina pod suncokretom za 17 odsto u odnosu na prosečne setvene površine iz perioda 1996-2000. Prosečni prinosi iznose oko 2 – 2,2 tone, što je iznad evropskog proseka za oko 0,8 tona. Na ostvareni prinos deluju razni faktori, od koji su:
- izbor odgovarajućeg hibrida,
- region gajenja,
- rokovi setve,
- klimatski uslovi,
- tehnika i tehnologija proizvodnje, osnovni.