Bakteriozna plamenjača / Pregledom zasada jabuke, kruške i dunje na teritoriji Nišavskog okruga, registrovani su simptomi bakteriozne plamenjače, upozoravaju iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS)Niš.
– Na plodovima se uočava pojava mrke, a zatim i crne boje, koji u početku venu i na kraju potpuno izumiru. Listovi su takođe crne boje, suše se i ostaju na lastarma, ne otpadaju. Oboleli mladari sa osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom. Mladari su savijeni u vidu pastirskog štapa – kaže Dušan Stojanović, savetodavac za zaštitu bilja u PSSS.
Razvoj simptoma bakteriozne plamenjače prati fenofaze razvoja biljaka domaćina. Započinje u proleće stvaranjem primarnog inokuluma i infekcijom cvetova, nastavlja se u leto infekcijom mladara i plodova i završava u jesen razvojem “rak rana”, upozorava Stojanović.
– Bakterija napada sve delove voćki, cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo, pa čak i koren. Ne postoji način na koji se ova bakterija ne prenosi, počev od kišnih kapi, vetra, insekata, alata korišćenim u zasadima, mehanizacijom i dr. Uslovi tokom proleća ove godine bili su veoma teški i specifični za voćarsku proizvodnju. Specifičnost uslova ogleda se u značajnom kolebanju temperatura sa stalnim prisustvom padavina i vlage u vazduhu. Na našem terenu postoje lokacije koje su bile izložene pojavi grada. I to su idealni uslovi za infekciju zasada bakterijom prouzrokovačem bakteriozne plamenjače – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, mere zaštite protiv ove bolesti još uvek ne daju prave rezultate i još uvek su nedovoljne za potpuno rešavanje problema u našoj proizvodnji. Proizvođači voća nisu u potpunosti upoznati sa patogenom i štetama koje može prouzrokovati bakteriozna plamenjača jabučastog voća, tako da je neophodna stalna edukacija u pravcu upoznavanja sa simptomima bolesti.
– Uklanjanje zaraženih biljnih delova sa simptomima je u ovoj fazi uobičajena mera. U mehaničkom uklanjanju neophodno je obavezna dezinfekcija alata kojima se obavlja rezidba. Zaražene biljne delove iseći tako da se zahvati 30 do 40 centimetra naizgled zdravog biljnog materijala. Isečene delove treba spakovati u vreće i izneti iz voćnjaka. Uklanjanje zaraženih delova mora se izvršiti samo u vreme toplog i suvog vremena. Sečenje se ne sme obavljati u periodu vlažnih uslova, da ne bi došlo do širenja infekcije bakterijom – upozorava Stojanović.
Prema njegovim rečima, nakon izvršenog odsecanja zaraženih delova, obavezno treba obaviti hemijski tretman preparatima na bazi bakar-hidroksida u koncentraciji od 0,05 procenata. Bakarnim preparatima dodati preparate na bazi fosetil aluminijuma u koncentraciji 0,2 procenta.
Izvor: Narodne novine – Niš