Paradajz – setva/rasađivanje
Izbor semena
Pravilnim izborom semena ili sadnog materijala obezbeđuje se zdrav početni biljni materijal i time smanjuje mogućnost zaražavanja biljaka patogenima koji se ovim putem prenose.
Kod izbora sorte/hibrida posebna pažnja je usmerena na:
- Rodnost
- Kvalitet plodova
- Uniformnost i tržišnost
- Vreme sazrevanja
- Tolerantnost na bolesti i štetočine
KVALITETNO, DEKLARISANO SEME predstavlja KLJUČ USPEŠNE PROIZVODNJE!
Seme – zakonski okviri
Proizvodnjom semena (i rasada) može da se bavi privredno društvo, odnosno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik (proizvođač), koji je upisan u Registar proizvođača semena i rasada (Zakon o semenu, Službeni glasnik RS 45/2005). Istim Zakonom definisana je i kontrola proizvodnje semena, dorada semena, kvalitet semena, pakovanje, deklarisanje i obeležavanje semena, promet i uvoz semena. Seme (i rasad) namenjeno proizvodnji mora biti od sorte koja je upisana u Registar sorti poljopriovrednog bilja RS.
Odabir semena – Logika
Treba koristiti isključivo deklarisano i kvalitetno sortno seme. Hibridno seme dobija se posebnim načinom ukrštanja, komplikovanijim i dužim u odnosu na proizvodnju sortnog semena. Kao rezultat ovakvog ukrštanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujući kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, veće tolerantnosti na bolesti i većeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena. Jedna od osobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobine zadržavaju samo u prvoj generaciji, te se zato hibridno seme mora svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridni paradajz pored imena nosi oznaku F1.
Zdravo seme
Veći broj ekonomski značajnih bolesti povrtarskih biljaka prouzrokovanih gljivama, bakterijama i virusima prenose se semenom povrća. Bogatstvo semena hranljivim materijama čini ga pogodnim supstratom za održavanje i razvoj patogenih mikroorganizama. Prisustvo patogena na ili u semenu ima za posledicu smanjenje kvaliteta semena i njegove upotrebne vrednosti. Upotreba zaraženog semena dovodi i do smanjenja prinosa i kvaliteta plodova što utiče na finansijske gubitke u biljnoj proizvodnji. Osim toga, paraziti u semenu zadržavaju vitalnost duže ili kraće vreme, omogućavajući tako nove, često vrlo značajne zaraze biljaka kasnije tokom vegetacije. Stoga je neophodno koristiti seme paradajza proverenog porekla i kvaliteta.
U proizvodnji povrća upotreba zdravog semena za setvu je od izuzetnog značaja. Mnoge povrtarske vrste gaje se iz rasada koji se proizvodi u toplim lejama. Gust sklop biljaka u lejama, povišena temperatura i vlažnost, povoljno utiču na pojavu i razvoj bolesti. Rasadom, poreklom iz zaraženog semena, infekcija se dalje širi, pa može prouzrokovati velike štete pri gajenju kako na otvorenom polju, tako i na usevu gajenom u staklenicima i plastenicima, što značajno umanjuje ekonomski efekat često veoma skupe proizvodnje paradajza.
Seme paradajza naseljava veći broj patogenih gljiva. Među njima ekonomski značajne su Alternaria solani, Dydimella lycopersici, Fusarium oxysporum f.sp. lycopersici. Simptomi zaraze semena uglavnom nisu karakteristični, teško su uočljivi i nemaju dijagnostički značaj. Ponekad se pregledom semena mogu uočiti zrna tamnije, skoro crne boje, koja ukazuju na prisustvo zaraze. Ipak se u oceni zdravstvenog stanja semena ne treba oslanjati na vizuelni pregled i izgled semena uočljiv golim okom. Za pouzdanu ocenu neophodna je laboratorijska analiza i zato se preporučuje izbor deklarisanog semena čije zdravstveno stanje je adekvatno kontrolisano.
Bakterioze paradajza prouzrokuju bakterije Xanthomonas vesicatoria, Pseudomonas syringae pv. tomato i Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis. Glavni način održavanja je zaraženim semenom i u ostacima zaraženih biljaka u polju. Proizvodnja i setva zdravog semena, plodored, uništavanje zaraženih biljnih ostataka i dezinfekcija toplih leja su osnovne mere zaštite.
Gajenje otpornih sorti i hibrida
Stvaranje otpornih sorti i hibrida paradajza i njihovo gajenje predstavlja najoptimalniji i najekonomičniji metod borbe protiv patogena i šetetočina. U povrtarskoj proizvodnji je od posebnog značaja izbor otpornih sorti prema patogenima koji se direktnim merama ne mogu suzbiti (npr. bakterijama, virusima i fitoplazmama). Gajenje otpornih sorti je značajno i sa ekonomskog i ekološkog stanovišta, pa stoga izbor sortimenta uvek treba zasnivati na otpornosti prema ekonomski najznačajnijim i najzastupljenijim patogenima paradajza u tom regionu ili ako je iz istorije polja poznato, na konkretnom polju ili plasteniku.
Dezinfekcija semena
Dezinfekcija semena obavlja se u cilju uništavanja patogena koji se nalaze na njegovoj površini ili u unutrašnjosti.
Termička dezinfekcija
Obavlja se potapanjem semena u toplu vodu ili njegovim izlaganjem delovanju toplog vazduha. Na ovaj način se uništavaju gljive i bakterije na površini ili u unutrašnjosti semena. Za seme svake povrtarske vrste postoje određene, proverene temperatutre i vreme njihovog delovanja.
Hemijska dezinfekcija
Obavlja se u cilju uništavanja virusa na površini semena. Seme paradajza se dezinfikuje potapanjem u 2% rastvor hlorovodonične kiseline (HCl) u trajanju od 24 časa. Seme se nakon tretmana temeljno ispira pod mlazom česmenske vode, u tankom sloju prosuši na promajnom mestu i odmah seje.
Dezinfekcija semena fungicidima
Može biti suva kada se seme zapraši ili vlažna kada se vrši potapanje semena u rastvor određenog fungicida. Suva dezinfekcija se obavlja metodom predoziranja pri čemu se manjoj količini semena dodaje nešto veća količina fungicida u prahu. Posle mešanja sa semenom višak sredstva se odstrani prosejavanjem kroz sito. Na ovaj način se tretiraju manje količine sitnog semena povrća pre skladištenja ili neposredno pred setvu. Preporučuje se zaprašivanje preparatom na bazi tirama, kaptana ili mankozeba. Vlažnim postupkom se pored patogena na površini uništavaju i oni nešto dublje u semenu, pri čemu tokom rada treba biti pažljiv da se ne ošteti osetljiva klica. Za ovu svrhu upotrebljavaju se rastvorljivi fungicidi. Termička dezinfekcija zemljišta: temperatura vode 56oC, vreme dezinfekcije 30 minuta.
Sortiment paradajza
U listi priznatih sorti poljoprivrednog bilja Republike Srbije nalazi se 140 genotipova paradajza, od kojih je 18 odomaćenih, 24 domaća i 98 stranih.
Lista hibrida paradajza koji se gaje u Srbiji
| Tip rasta stabla |
Naziv hibrida i rezistentnost |
Vreme stasavanja | Prosečna težina ploda (g) | Mesto gajenja |
|
Niski (determinantni) |
Topkapi F1 (V, F0,1, St) | R | 180 | PL/OP |
| Florida 47 F1 (V, F1,2,A, St) | R | 220 | OP | |
| Hector F1 (V, F2, St, N) | SR | 220 | OP | |
| Orco F1 (V, F1, ToMV) | VR | 180 | OP | |
| Rebus F1 | SR | 200 | OP | |
| NS niski | R | 120 | OP | |
| Mobil | SR | 130 | OP | |
|
Poluvisoki (poludeterminantni) |
Balkan F1 (V, F1, Tm1, Tm2) | VR | 130 | PL |
| Balka F1 (V, TmV) | VR | 120 | PL/OP | |
| Kendah F1 (V, F0,1) | VR | 160 | PL/OP | |
| Ivet F1 (V, F1,2, For, LM, St, ToMV) | R | 170 | PL | |
| Marko F1 (V, F1, N) | R | 200 | PL/OP | |
| Magnus F1 (V, F2,ToMV, N) | R | 200 | PL | |
| Queen F1 (V, F1,2, ToMV) | R | 250 | OP/PL | |
|
Visoki (indeterminantni) |
Belle F1 (V, F0,1, ToMV) | SR | 200 | PL/OP |
| Buran F1 (V, F0,1, ToMV, N) | SR | 200 | PL/OP | |
| Astraion F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, N) | R | 220 | PL | |
| Amati F1 (V, F1,2,ToMV, N) | SR | 180 | PL | |
| Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, ASC, S, N) | SR | 220 | PL/OP | |
| Sprinter F1 (V, F1,2, ToMV, N) | R | 180 | PL | |
| Shannon F1 (V, F1,2, For,ToMV, N) | SR | 200 | PL/OP | |
| Lustro F1 (V, F2,St, ToMV, N) | R | 160 | PL/OP | |
| Nemo Netta F1 (V, F1,2, ToMV, N) | SR | 180 | PL/OP | |
| Nemo Tammi F1 (V, F1,2, ToMV, N) | SR | 180 | PL/OP | |
| Alambra F1 (V, F0,1,ToMV, N) | R | 170 | PL | |
| Jeremy F1 (V, F2,ToMV, N) | R | 180 | PL/OP | |
| Iker F1 (V, F2,Pi, ToMV, N) | SR | 220 | PL/OP |
| Jenna F1 (V, F0,1, ToMV, LM, N) | R | 200 | PL | |
| Zlatni jubilej F1 (V, F) | SR | 200 | OP/PL | |
| NS-6 F1 (V, F) | R | 140 | OP | |
| Maraton F1 (V, F, A, S) | SR | 220 | OP | |
| Kazanova F1 (V, F) | SR | 250 | OP |
VR-veoma rani, R-rani, SR-srednje rani, OP-otvoreno polje, PL-plastenik
Oznake otpornosti hibrida na pojedine patogene
| Otpornost | |
| Simbol | Prouzrokovač |
| ToMV | Virus mozaika paradajza (Tomato Mosaic Virus strain 0-2) |
| TSWV | Virus bronzavosti paradajza (Tomato Spotted Wilt Virus) |
| TYLCV | Virus žute kovrdžavosti vrha (Tomato Yellow Leaf Curl Virus) |
| V | Zeleno uvenuće (Verticillium dahliae, V. albo-atrum, rasa 1) |
| F1,2 | Fuzariozno uvenuće paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici rasa 1, 2) |
| For | Fuzariozno uvenuće korena paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. radicis lycopersici) |
| A | Crna pegavost (Alternaria sp.) |
| St | Siva pegavost lišća (Stemphylium sp.) |
| LM | Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva) |
| Lt | Pepelnica paradajza i paprike (Leveillula taurica) |
| Pi | Plamenjača paradajza (Phytophthora infestans) |
| N | Nematode (Meloidogyne arenaria, M. incognita, M. javanica) |
Setva semena
- Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme;
- 1 gram semena sadrži 260 do 350 semenki;
- Seme klijavost zadržava 4-6 godina;
- Minimalna temperatura klijanja je 9oC;
- Na optimalnoj temperaturi za klijanje od 25oC paradajz niče za 6-8 dana;
- Setva u leju i kontejnere može se obaviti ručno ili mašinski.
Kako obezbediti zdrav semenski i sadni materijal?
- Seme/rasad se nabavlja od poznatog i pouzdanog dobavljača koji garantuje kvalitet i zdravstveno stanje. Pored toga nabavlja se seme poznatih i u praksi proverenih sorti ili hibrida.
- Supstrat za proizvodnju rasada takođe mora biti kvalitetan i nezaražen, što se postiže dezinfekcijom ili njegovom
- Izabrati hibrid koji će u vašim specifičnim uslovima i sistemu gajenja dati najbolji rezultat.
- Svake godine na manjoj površini testirajte nekoliko
Dobar hibrid bez optimalne tehnologije proizvodnje, može da izneveri vaša očekivanja!
izvor:institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd