AGROTEHNIKA PARADAJZA

Dezinfekcija objekata, alata i ruku

Na konstrukciji objekata zaštićenog prostora, toplih leja, staklenika i plastenika, održava se veći broj parazita i štetočina. Neophodno je sprovesti njihovo uništavanje pre početka gajenja paradajza. U ovu svrhu najčešće se koriste sumpor-dioksid, formalin, plavi kamen ili alkohol. Prva dva sredstva se koriste za dezinfekciju unutrašnjeg prostora objekata za proizvodnju paradajza. Sumpor-dioksid nastaje sagorevanjem sumpora, a potrebno je 10-20 g za 1 m3 prostora. Formalin se koristi u količini od 10 ml za 1 m3 prostora. Brže isparavanje postiže se dodavanjem 250 g kalijim-permanganata na 1 l formalina. U oba slučaja objekat mora biti dobro zatvoren pri čemu temperatura vazduha mora biti iznad 12oC. Dezinfekcija traje 24 časa, a potom se objekat provetrava. U objekte se može uneti i alat, pribor, ambalaža za pakovanje povrća. Plavi kamen je kontaktno sredstvo za dezinfekciju predmeta isključivo od drveta, jer nagriza metal. Priprema se rastvor od 5 kg u 100 l vode. Alkohol služi za dezinfekciju sitnog alata i ruku, kojima se prenosi veliki broj patogena, pre svega virusa i bakterija, pri zalamanju zaperaka paradajza ili drugim radovima kada se biljke dodiruju i povređuju.

Dezinfekcija zemljišta

Pod dezinfekcijom zemljišta podrazumeva se izlaganje zemljišta ili druge vrste hranljivog supstrata dejstvu fizičkih ili hemijskih činilaca u cilju uništvanja štetnih organizama koji se u njemu nalaze. Među njima značajno mesto zauzimaju paraziti prouzrokovači oboljenja biljaka i štetočine. Nekim merama dezinfekcije zemljišta uništava se i seme korova.

Dezinfekcija zemljišta vodenom parom zasniva se na delovanju visoke temperature na žive organizme. Pri 90^oC uništavaju se paraziti, štetočine i inaktivira se seme korova. Dezinfekcija manjih količina supstrata može se obaviti na jednostavan način u modifikovanom metalnom buretu. Na 25 cm od dna bureta postavi se rupičasta metalna ploča, ispod koje se nalije voda. Iznad nje stavlje se supstrat za dezinfekciju, najpodesnije u jutanoj vreći. Ispod bureta se loži vatra. Voda koja se zagreva isparava i para prolazi kroz supstrat. Momenat kada para prođe kroz materijal računa se kao pošetak sterilizacije, koja traje još 15 minuta. Na ovaj način se dezinfikuje supstrat namenjen za punjenje toplih leja ili saksija za proizvodnju rasada. Dezinfekcija većih količina supstrata vrši se u posebno za to napravljenim kadama, koje su povezane sa generatorom pare.

Dezinfekcija zemljišta na otvorenom prostoru ili na zaštićenim površinama (staklenici i plastenici) vrši se posebnim poklopcima za uparavanje koji su povezani sa generatorom pare. Dovoljno je da u zemljište, kroz rupičaste cevi koje se nalaze na unutrašnjoj strani poklopca, para prodire oko 10 minuta, pa da se u sloju zemljišta dubine 10-12 cm postigne temperatura 80-90⁰C. Dezinfekcija dubljih slojeva zemljišta obavlja se na tri načina: pomoću šuplje rupičaste drljače koje se rasporede po površini u utisnu u obradivi sloj zemljišta, korišćenjem rupičastih cevi koje su stalno postavljenje u obradivom sloju u kroz koje se po potrebi pušta pregrejana vodena para i puštanjem vodene pare pod plastičnu foliju kojom je pokriveno zemljište. Folija se po ivici pričvrsti vrećicama napunjnim peskom ili se ukopa u zemljište i pod nju pusti vodena para u trajanju od dva časa.

Treba napomenuti da površine za dezinfekciju vodenom parom moraju biti pripremljene: zemljište dobro usitnjeno, ravno, ne suviše suvo ili vlažno. Nakon obavljene dezinfekcije zemljište treba da odleži 10-15 dana kao bi se u njemu stabilizovali mikrobioločki procesi i procesi kruženja materije, pre svega azota.

Dezinfekcija zemljišta hemijskim sredstvima vrši se fumigantima ili kontaktnim fungicidima. Fumiganti su sredstva koja deluju svojim parama na parazite u zemljištu. Da bi delovanje bilo potpuno potrebno je izvršiti skupljanje i spaljivanje biljnih ostataka, sitnjenje setvenog sloja, održavanje zemljišta u normalno vlažnom stanju 15 dana pre dezinfekcije, kontrola temperature zemljišta koja ne sme da bude ispod 10^oC na dubini od 10 cm, jer od nje zavisi vreme izlaganja zemljišta delovanju gasova. Nakon dezinfekcije potrebno je izvršiti provetravanje zemljišta i proveriti ostatke fumiganta. Većina fumiganata su jaki otrovi i sa njima treba pažljivo raditi. Na našem tržištu se nalazi preparat Basamid (dazomet) u obliku mikrogranula, koji se koristi u količini 60 g/m², a deluje na parazite, štetočine i seme korova.

Kontaktni fungicidi deluju na parazite dodirom i nemaju dejstvo na štetočine i seme korova. Njihova primena je ograničena i na parazite koji se nalaze samo u površinskom sloju zemljišta. Primena ovih sredstava sastoji se u ravnomernom rasturanju određene količine preparata po površini zemljišta i mešanju sa zemljom. Dezinfekcija se izvodi i zalivanjem biljaka i zemljišta oko njih suspenzijom preparata određene koncentracije. Za ovu svrhu koriste se najčešće fungicidi na bazi aktivnih materija tiram, kaptan, propamokarb-hidrohlorid ili metalaksil.

Primena sunčeve energije u ciju dezinfekcije zemljišta naziva se solarizacija. Ovo mera je poznata već nekoliko godina u zemljama sa visokorazvijenom poljoprivredom, a koje se nalaze u pojasu tople klime. Na zemljište ili supstrat koji se dezinfikuje postavlja se crna PVC folija koja ima veliku moć apsorpcije sunčevih zraka. Pod folijom se zemljište zagreva i do temperature od 65^oC, pri čemu se uništava veliki broj štetnih organizama. Vreme trajanja dezinfekcije zavisi od temperature i može da traje i par nedelja. Ovaj način dezinfekcije je najekonomičniji pri čemu nema potreba za skupim uređajima (dezinfekcija vodenom parom) ili skupim i opasnim hemijskim sredstvima (primena fumiganata).

Prilikom dezinfekcije treba obratiti pažnju na potrebnu dubinu zemljišta koje se tretira. Duboka dezinfekcija je neophodna za suzbijanje mikroorganizama sa otpornim organima za održavanje u nepovoljnim uslovima, za suzbijanje nematoda i semena korova. Dezinfekcijom plitkog sloja zemljišta suzbijaju se paraziti koji prouzrokuju izumiranje biljaka tokom klijanja i nicanja.

Obrada zemljišta u toku vegetacije
Posle kiše ili navodnjavanja poželjno je razbiti pokoricu okopavanjem ili kultivacijom (proizvodnja na otvorenom polju bez malč folije)

Provetravanje u zaštićenom prostoru

Osnovni način održavanja optimalne temperature i vlažnosti vazduha. Plastenici sa krovnim otvaranjem (minimum 20% krovne površine) su mnogo bolje rešenje u našim klimatskim uslovima od plastenika sa bočnim otvaranjem. Neadekvatno provetravanje ima za posledicu pojačan intenzitet pojave bolesti.

Otvore na plastenicima i staklenicima (vrata i prozori) treba zaštititi antiinsekt mrežama.  PAŽNJA: Ove mreže smanjuju provetravanja objekta i na taj način loše utiču na mikroklimatske uslove u njemu (povećana pojava bolesti). Ovo treba uzeti u obzir prilikom naručivanja gajilišta!