Za rasađivanje paradajza temperatura zemljišta treba da bude 15-16oC. Rasađivanje je najbolje obavljati po oblačnom vremenu, u večernjim ili jutarnjim časovima. Zemljište pred rasađivanje treba dobro pripremiti (10-15 dana pre sadnje), da bi se zemlja slegla. Gustina sadnje može biti manja ili veća, u zavisnosti od sorte/hibrida, sistema gajenja, plodnosti zemljišta, ranostasnosti. Prilikom utvrđivanja gustine, najbolje je poštovati preporuke proizvođača za tu sortu/hibrid.
Rasad u saksijama i kontejnerima vadi se sa celim busenom zemlje i tako sadi, dok se rasad proizveden u hranljivim kockama i džifi saksijama sadi direktno. Tako se koren ne oštećuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja. Za pravilnu sadnju treba obezbediti čvrstu vezu korena i zemlje. Zalivanje izvršiti odmah nakon sadnje.
Otvoreno polje. Obavlja se po prestanku opasnosti od mraza. To je kraj aprila i prva polovina maja. Izvodi se ručno ili sadilicama. Visoke sorte i hibridi rasađuju se na razmak 70x40cm (rani), 80×40-50cm (srednje kasni i kasni) i 100+60×30-40cm (dvoredne trake), a niske na 80x30cm i 80-90+50x30cm. Biljke se spuštaju u zemljište do prvog lista. Prerasli izduženi rasad se sadi tako što se jedan deo stabla položi u zemlju u pravcu redova.
Plastenici (bez grejanja). Počinje u trećoj dekadi marta (rana proizvodnja) i krajem juna (kasna proizvodnja). Visoke i poluvisoke sorte i hibridi rasađuju se na razmak 80×30-40cm ili 90+50x40cm (dvoredne trake), a niske 60×35-40cm ili 80+50×30-40cm.
Plastenici i staklenici sa grejanjem. Počinje krajem decembra meseca. Razmak na koji se rasađuju je prilagođen širini objekta i tehnologiji gajenja (hidropondska ili konvencionalna). Ostvarena gustina ne bi trebalo da bude veća od 2,5biljaka/m2. Ukoliko se proizvodnja ovabvlja i uz dodatno osvetljenje (zimska proizvodnja) rasađivanje paradajza u našim uslovima počinje sredinom oktobra meseca.
| Razmak | U redu (cm) | ||||
| Između redova (cm) | 30 | 35 | 40 | 45 | 50 |
| 70 | 476 | 408 | 357 | 317 | 285 |
| 80 | 416 | 357 | 312 | 278 | 250 |
| 90 | 370 | 317 | 277 | 247 | 222 |
| 100 | 333 | 286 | 250 | 222 | 200 |
Proizvodnja direktnom setvom semena
Gajenje iz direktne setve smanjuje troškove proizvodnje i učešće radne snage što je veoma važno kada se ova vrsta gaji kao sirovine za industrijsku preradu. Gaje se sorte/hibridi niskog (determinantnog) stabla kojima nije neophodan oslonac, kao i pinciranje (zalamanje bočnih izdanaka). Za industrijsku preradu seju se veće površine i sam proces proizvodnje je mehanizovan od setve do berbe. Na manjim površinama berba se obavlja ručno.
Optimalno vreme setve u našim klimatskim uslovima je od 10. do 20. aprila. Biljka niče krajem aprila i početkom maja kada je rizik od pojave kasnih prolećnih mrazeva mali. Setva se obavlja u redove na razmak 70 x 30cm ili dvorede trake 100-120×30-50cm. U zavisnosti od preciznosti sejalice potrebno je 0,3-1,5kg semena/ha, a optimalna dubina setve je 2-3cm. Tokom vegetacije obavlja se standardna nega useva.
Uslovi uspevanja
Svetlost
Biljka paradajza traži dosta svetlosti jačeg intenziteta. Najmanja dužina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi 9-10 časova dnevno, a jačina osvetljenosti za istu fazu je minimalno 10000 luksa (optimum 30000 luksa). U našim uslovima svetlost nije limitirajući faktor od aprila do oktobra meseca. U ostalim mesecima problem nedostatka svetlosti može se ublažiti dopunskim (veštačkim) osvetljenjem.
Pri oblačnom vremenu, bez obzira na toplotu, paradajz sporo raste, slabo se razvija, stablo mu se izdužuje, a cvetovi opadaju. Kvalitet ploda paradajza dobijenog u nepovoljnim svetlosnim uslovima je loš. Plod sadrži manje vitamina C, kiselina i šećera.
Pri celosezonskoj proizvodnji paradajza u staklenicima bez dodatnog osvetljenja (rasađivanje rasada krajem decembra meseca) gustina biljaka se tokom proizvodnje povećava (ostavljanjem bočnih grana na pojedinim biljkama) kako se svetlosni uslovi poboljšavaju. Najčešće, u našim uslovima, broj biljaka se uvećava dva puta tokom godine i to u aprilu i maju. Tako se od npr. početnih 2,2 biljke/m2 stiže do 2,5 biljaka (povećanje 10-15%).
Srednje dnevno globalno sunčevo zračenje (Rg. (MJm2/dan)
| Stanica | Jan | Feb | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avg | Sept | Okt | Nov | Dec |
| R. Šančevi | 4,7 | 7,8 | 12 | 16,6 | 21,1 | 23,6 | 24 | 21,2 | 15,4 | 10,1 | 5,6 | 4,1 |
| Beograd | 4,9 | 7,7 | 12 | 16,6 | 20 | 23,3 | 23,7 | 20,9 | 14,8 | 10,1 | 5,7 | 4,3 |
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje i nicanje paradajza je 10-13oC. Optimalna temperatura za rast i razviće je od 15 do 29oC. Biljka prestaje sa rastom ispod 9oC i iznad 40oC, dok izmrzava na – 1oC. Cvetanje je usporeno ispod 15oC i iznad 35oC. Polen paradajza je osetljiv na kolebanje temperature i ne klija na temperaturama ispod 13oC i iznad 30oC. Optimalna temperatura zemljišta u fazi plodonošenja je oko 22oC.
Voda
Najveće potrebe biljaka za vodom su u početnim fazama rasta (period rasada) i u fazi plodonošenja. Tada vlažnost zemljišta treba da iznosi 80%PVK (poljski vodni kapacitet), a u ostalom periodu vegetacije 70%PVK.
Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha (RVV) tokom gotovo cele vegetacije je 50-60%, dok je za pucanje antera i rasipanje polena (cvetanje) 45-55%. U našim plasteničkim objektima ta vlažnost vaduha je obično izvan pomenutih vrednosti, te je oplodnja otežana, a često i onemogućena. Visoka RVV smanjuje oplodnju, transpiraciju, pa samim tim remeti i ishranu biljke.
Duži nedostatak pristupačne vode u zemljištu ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose. Štetne posledice se ne mogu korigovati kasnijim obilnijim zalivanjima.
| Potreban kvalitet vode za navodnjavanje (granične vrednosti) | |||
| Osobina | mg/l | Osobina | mg/l |
| Alkalinitet (sadržaj CaCO2) | 1-100 | Magnezijum (Mg2+) | 6-25 |
| Aluminijum (Al3+) | 0-5 | Mangan (Mn2+) | 0,2-0,7 |
| Bikarbona (HCO3) | 30-50 | Molibden (Mo) | 0,02-0,05 |
| Bor (B) | 0,2-0,5 | Kalijum (K+) | 0,5-5 |
| Kalcijum (Ca2+) | 40-120 | Natrijum (Na+) | 0-30 |
| Hlor (Cl–) | 0-50 | Cink (Zn2+) | 0,1-0,2 |
| Bakar (Cu2+) | 0,08-0,15 | Sulfat (SO42-) | 24-240 |
| Fluor (F–) | 0 | pH | 5-7 |
| Gvožđe (Fe3+) | 1-2 | ||
Najznačanije hemijske osobine vode su elektroprovodljivost (EC) i baznost/kiselost (pH). Merenjem elektroprovodljivosti vode, koja se izražava u Simensima, odnosno mikro Simensima (μS), dobija se indirektno podatak o količini soli. Ukoliko je izmeren 1 μS tada je u litri vode rastvoreno približno 0,7g soli (najčešće natrijum-hlorid, natrijum-sulfat, kalcijum-hlorid, kalcijum-sulfat, magnezijum-hlorid). Dodavanjem hrane vodi (za fertigaciju) povećava se njena elektroprovodljivost.
Previše hrane je štetno (visok EC) jer biljka ne može normalno da je usvaja, dok je i malo hrane u vodi (nizak EC) loše jer je biljka bez hrane i ne može napredovati. Da bi izbegli probleme koji na ovaj način nastaju praćenjem EC vrednosti određujemo pravilan odnos između količine hrane i vode u fertigaciji.
Voda odličnog kvaliteta ima EC vrednosti manje od 0,5μS, a voda lošeg kvaliteta preko 1,5μS. Mlade biljke (rasad) ne podnose visoke vrednosti EC i ona mora biti ispod 0,8μS.
Optimalna pH vrednost rastvora kojim vršimo fertigaciju treba da iznosi 6-6,5. Ukoliko voda za navodnjavanje ima pH vrednost van optimuma (5-7) potrebno je dodati više aditiva (kiselina ili baza) kako bi se pH vrednost rastvora vratila u optimalne granice, gde je usvajanje hraniva najintenzivnije.
Transpiracioni koeficijent paradajza je veoma varijabilan i kreće se od 300 do 400. Zavisi pre svega od sorte, načina proizvodnje i uslova uspevanja.
Zemljište
Može se gajiti na skoro svim tipovima zemljišta. Najbolji rezultati se postižu na strukturnim zemljištima sa visokim sadržajem humusa, neutralne do slabo kisele reakcije (pH 5,5-7,5). Zemljište se po potrebi može dezinfikovati termički i hemijski.
Plodored
Neadekvatna smena useva na istoj parceli povećava opasnost od pojave bolesti i štetočina. Stoga, paradajz ne treba gajiti u monokulturi. U plodoredu dolazi na prvo mesto i odlično reaguje na đubrenje stajnjakom. Loši predusevi paradajzu su sve biljke iz familije Solanaceae (paprika, krompir, plavi paradajz). Najbolji predusevi su višegodišnje trave, leguminoze, a od povrća grašak, mrkva, kupus. Obratiti pažnju na brojnost larvi insekata u zemljištu posle gajenja višegodišnjih trava. Novi sistemi gajenja (hidroponika) umanjuju značaj plodoreda.